.jpg)
Чак шест медаља на последњим Параолимпијским играма у Токију освојили су српски параолимпијци.
Па ипак, може се рећи да су ови успеси под заставом Србије, и њихова промоција параолимпијског спорта код нас, дошли упркос, а не захваљујући околностима.
Велики број особа са инвалидитетом у Србији нема приступ спортским и рекреативним теренима, а специјализоване сале за вежбање су реткост.
Недостаје и школован тренерски кадар који би пружио адекватну стручну асистенцију у спорту и рекреацији. Све ово додатно утиче на социјалну искљученост особа са инвалидитетом.
Ствари се, ипак, мењају, полако али сигурно. Важан искорак за друштвено укључивање особа са инвалидитетом праве на Факултету спорта и физичког васпитања у Нишу, са пројектом „Адаптивна физичка активност и спорт – Млади за младе“.
Реализован у сарадњи са партнерима из Бугарске кроз Интеррег – ИПА програм прекограничне сарадње Бугарска-Србија, овај пројекат створио је услове да млади незапослени људи прођу обуку и добију међународни сертификат за рад са особама са инвалидитетом у области фитнеса, пливања и функционалног тренинга.
Истовремено, млади са инвалидитетом из Перника и Ниша, посебно они са поремећајима моторике, особе са церебралном парализом, квадриплегијом, параплегијом и оштећеним видом, добили су могућност функционалног физичког тренинга, кардио фитнес тренинга и пливања.
Проф. др Бојан Јоргић, менаџер пројекта „Адаптивна физичка активност и спорт“, наводи да је захваљујући пројекту Факултет спорта и физичког васпитања у Нишу набавио опрему у вредности од 10.000 евра која је омогућила да 17 незапослених и 25 особа са инвалидитетом, учећи једни од других и једни са другима, унапреде своја знања и вештине у адаптивном спорту, али и да повећају разумевање за специфичности спорта код особа са инвалидитетом.
За Стефана Исакова је прилика да тренира у оквиру пројекта отворила нове могућности.
Охрабрен тренинзима на Факултету, он је наставио да се бави пливањем у једном од локалних пливачких клубова у Нишу.
За Сару Србљановић је, пак, најважније што физичким тренингом може да утиче на смањење предрасуда других према инвалидитету.
Стефан и Сара показују како програми прекограничне сарадње утичу на побољшање квалитета живота становништва у локалним заједницама укљученим у програм.
Са буџетом већим од 23 милиона евра, програм Интеррег Србија усмерен је на улагања у интегрисани територијални развој са фокусом на специфичне потребе региона попут пројеката интегрисаног и инклузивног друштвеног, економског и еколошког локалног развоја, пројеката из области културног и природног наслеђа и одрживог туризма у руралним областима.
У новом циклусу Интеррег ВИ-А ИПА за период 2021-2027. биће уложено више од 38 милиона евра у развој прекограничних области и округа у Србији (Бор, Зајечар, Пирот, Ниш, Топлица, Јабланица и Пчиња) и у Бугарској (Видин, Монтана, Враца, Перник, Ћустендил и Софија).
Сви који су активни у цивилном сектору или се професионално баве областима друштвене инклузије, локалног развоја, културе и одрживог развоја у руралним областима, захваљујући Европској унији могу да кандидују своје пројекте. Све информације доступне су на www.eumogucnosti.rs.