Vučić: Plašim se da ono što smo za 10 godina zaradili ne izgubimo za šest meseci

Predsednik Aleksandar Vučić je u izjavi za medije u ambasadi Srbije rekao da očekuje da će Srbija zbog narastajućeg volumena sukoba u Ukrajini biti pod još većim ekonomskim i energetskim pritiskom.

„Tačno je da je situacija veoma, veoma teška, zato je važno što u četvrtak idem u Prag, gde ću imati susret sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen što je važno za Srbiju, da vidimo šta možemo da uradimo da se pripremimo za jesen i zimu, da vidimo šta se od nas očekuje, da spasavamo zemlju u nerednom periodu“, rekao je Vučić nakon današnje trilaterale sa Viktorom Orbanom i Karlom Nehamerom.

Podsetio je da je dogovoreno da se tri zemlje suprotstave ilegalnim migracijama, i izrazio uverenje da će uspešno osigurati bolju bezbednosnu situaciju za građane na jugu i severu zemlje.

Kaže da ljudi nemaju prevelike razloge za brigu, ali da mnogo teža vremena tek dolaze.

„Kada Mađarska ima osnovnu kamatnu stopu 13 odsto, što znači da firme ne mogu bez kamate od 18 odsto da podignu kredit, moramo da pokušamo još snažnije da čuvamo stabilnost, pravimo finansijske bafere. Ljudi nemaju preveliki razlog za brigu, ali mnogo teža vremena tek dolaze. Plašim se da sve ono što smo za 10 godina zaradili i sačuvali, za šest meseci – ne našom krivicom već zbog nekih koji ratuju i misle da sankcijama rešavaju probleme – sve to izgubimo“, rekao je Vučić.

Rekao je da moramo da vidimo šta je to što možemo da sačuvamo – pre svega nisku cenu struje i gasa, posebno za kompanije. „Da ne izgube mesto u proizvođačkom lancu, da nam ne dođu neki drugi. Samo najjači opstaju“, istakao je Vučić.

Razgovori o investicijama važnim za ceo Balkan

Odgovarajući na pitanja novinara o želji Mađarske da se priključi Otvorenom Balkanu u oblasti energetike, hrane i investicija, Vučić je precizirao da Mađarska želi da bude posmatrač u Otvorenom Balkanu.

„Razgovarali smo o važnim investicijama koje treba da obuhvate ceo Balkan“, naglasio je Vučić.

Dodao je da Srbija dobija naftu preko jadranskog naftovoda, iz Hrvatske, i da tu nije bilo problema, bez obzira na veoma teške i kompleksne odnose sa tom zemljom, jer, kako je rekao, „mi njima platimo, a oni nama isporuče naftu“.

„To je išlo dobro, a sada se stvari komplikuju, i posebno će od novembra, od kada će za nas biti zabranjen uvoz ruske nafte. Razgovarao sam i sa Madurom (Nikolas), on bi mogao da nam isporuči naftu, ali naše rafinerije će da kažu da im treba drugi kvalitet. Zato nam je potrebno i još rafinerija, naftovoda, gasovoda, mnogo interkonektora“, rekao je Vučić dodajući da ćemo mnogo da uložimo u energetsku infrastrukturu u godinama pred nama.

Ukazao je da su energija i energetika stvari koje pokreću sve, i od njih sve zavisi.

„Zato je važno da se pripremimo za period pred nama. Ali, nije to samo narednih šest meseci, jer 31. marta ćemo svi da analiziramo ko je koliko izgubio, ali ključno pitanje je ko će da preživi sledeću jesen i zimu. Ovo će da bude samo trijaža. Mali i slabi propašće do 31. marta, nešto jači će da dočekaju sledeću zimu, a ko će da preživi sledeću zimu – to je od ključnog značaja“, objasnio je Vučić.

Razgovarali su, kaže, o uvezivanju energetske mreže, da Mađarska postane deo vlasništva naše, a mi njihove mreže, što podrazumeva i vlasništvo u nuklearkama.

„Da platimo da budemo suvlasnici, da računamo i na taj deo električne energije za zemlju, što bi mnogo značilo. Samo da obezbedimo finansije, i da vidimo kako da to regulišemo, jer nije na našoj teritoriji, što je glupo. Ali, šta god da predložite, uvek se nađe bezbroj babica da kaže da ne treba tako. Ovo bi bilo najjednostavnije rešenje za nas. A onda da vidimo da li možemo da radimo sa malim modularnim elektranama. O svemu tome moramo da razmišljamo“, rekao je Vučić. 

Puna skladišta gasa

Vučić je rekao da je skladište gasa u Banatskom dvoru puno do vrha – sa 280 miliona kubnih metara gasa, dok je skladište u Mađarskoj napunjeno sa oko 380 miliona kubnih metara gasa.

„Zamolio sam da nas puste da ne punimo skladište u Mađarskoj do 500 miliona, zbog para, da bismo sačuvali deo novca, jer je taj gas skup. To nije onaj gas koji dobijamo od Rusije po 400 dolara“, rekao je Vučić.

Vučić je objasnio da ćemo moći da povlačimo šest miliona kubnih metara gasa dnevno iz Mađarske, i četiri miliona kubnih metara iz Banatskog dvora, što pokriva preko 65 odsto potrošnje.

O pretresu prostorija NIS-a u Rumuniji

Odgovarajući na pitanja novinara, Vučić je rekao da današnji pretres prostorija NIS-a u Rumuniji nema nikakve veze sa Srbijom i da će od rumunske strane tražiti informacije o tom slučaju.

„Ovo nema veze s ratom za energente, nego sa političko-špijunskim ratom, da bi dodatno mogli da se disciplinuju neki za koje se smatra da su neposlušni, a pri tome ne isključujem mogućnost realne krivice NIS-a, ali se nisam time bavio. Znam da nema srpskih državljanja, to je u ruskom vlasništvu i tražićemo od rumunskih prijatelja informacije“, rekao je Vučić.

Objasnio je da je NIS, u kome je većinsko rusko vlasništvo, kupovao svoje ćerke kompanije u Bugarskoj, Rumuniji i u BiH i da Srbija s tim nema ništa.

„Samo nam je još to falilo. Kao da smo svakog dana kamenom boga gađali. Ajd’ sad vi objasnite da to nema veze sa srpskom državom i da je to NIS iz Beograda, a mi nemamo nikakve veze s tim. Mnogo nas dobro čuvaju prijatelji iz NIS-a“, rekao je Vučić ironično.

Vučić: Pogrešnu su zemlju izabrali da je plaše za tuđ račun

Odgovarajući na pitanje novinara kako komentariše izjavu ukrajinskog ambasadora u Beogradu Volodimira Tolkača da Kosovo i Ukrajina ne mogu da se porede, da su izabrali pogrešnu zemlju da na nju vrše arogantan pritisak za račun „neke treće strane“.

„Želim da analiziram tu izjavu dobro. Ali ako su mislili da na Srbiji rade ono što su radili u drugim zemljama, da po nalogu treće strane vrše arogantan i bahat pritisak, onda mogu da im poručim da su pogrešnu zemlju izabrali, pošto to nećemo da dozvolimo ni onima koji su mnogo jači“, rekao je Vučić.

Istakao je da Srbija nikada ništa nije uradila protiv Ukrajine i podsetio da ne priznaje rezultate referenduma u četiri ukrajinske oblasti.

„Nikada nismo priznali cepanje delova teritorije Ukrajine,a nešto se ne sećam te 1999. godine da su se nešto pretrgli šaljući nam pomoć, niti su prekinuli letove do Beča, Rima niti nekih drugih gradova ili do onih zemalja koje su učestvovale u napadu na SR Jugoslaviju, tako da nek te pridike drže nekom drugom“, istakao je predsednik Srbije.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar