Takovska 10: Srbi i Hrvati, bolji susjedi ili komšije

Na samom kraju 2022. godine predsednik Srbije naložio je ministru spoljnih poslova da uđe u proces „odleđivanja“ odnosa sa Republikom Hrvatskom. Nije se dugo čekalo na prvi znak da je nalog shvaćen ozbiljno.

Dan pre pravoslavnog Badnjeg dana predstavnici Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, Milorad Pupovac i Tomislav Žigmanov, potpisali su Deklaraciju o saradnji, a na Badnji dan su u Zagrebu pored njih česnicu lomili hrvatski premijer Andrej Plenković i ministar spoljnih poslova Goran Grlić Radman, patrijarh srpski Porfirije i srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

„Sada smo javno rekli da, uprkos različitim stanjima u službenim odnosima, vođstva zajednica hoće, žele i ostvaruju saradnju u brojnim segmentima kulture, formiranja politika, sporta i na taj način svedoče vlastitu posvećenost saradnji, dijalogu, međusobnoj podršci. Dajemo i doprinos da se odnosi dve države poboljšaju“, kaže Tomislav Žigmanov, koji je predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije.

Milorad Pupovac tvrdi da su, nakon mnogo vremena, stvari sada izgledale pozitivnije nego što su bile niz godina unazad.

„Bilo je događaja sa negativnim nabojem i ovo je došlo kao iznenadni događaj koji je otvorio neku moguću perspektivu za poboljšanje odnosa“, naveo je Pupovac.

Pozitivne strane susreta u Zagrebu 

Milorad Pupovac ističe dve pozitivne dimenzije susreta u Zagrebu: Jedno je iskazana spremnost za razgovor, a drugo početak tog razgovara u formatu ministar Dačić i ministar Grlić Radman – u formatu koji je bio realno moguć u ovom trenutku.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ističe da je predsednik Dačić tokom jedne sednice vlade ministru Žigmanovu rekao da proba da u dogovoru sa Pupovcem i drugim političkim figurama u Hrvatskoj vidi neki predlog kako bi mogao da se napravi prvi korak.

„Upravo smo na tom božićnom prijemu, kako je zvanično rečeno, popili kafu i razgovarali smo o tome koji su dalji koraci. Ovde treba odvojiti dve stvari: Deklarativno pitanje – kakve poruke šaljemo i drugo, šta može konkretno da se uradi na pitanjima koja mogu biti od značaja“, rekao je Ivica Dačić.

Dačić: Ako ističemo oko čega se ne slažemo, nećemo daleko stići 

Napominje da se tokom posete Zagrebu, prema instrukcijama predsednika Vučića, trudio da na taj dan ne govori o nečemu o čemu misle različito, odnosno da može da napomene da misle različito, ali da to ne treba da bude prepreka da nešto dogovaramo.

„Nisam potpuno zadovoljan kako je Plenković govorio, nije mogao pitanje agresije da ne pomene, a ja sam govorio pre njega, i nisam bio u prilici da odgovorim. Mislim da nije bilo mesto za tako nešto. Ako ističemo samo oko čega se ne slažemo, nećemo daleko stići“, naveo je šef srpske diplomatije.

Ističe da su pitanja koja mogu da se rešavaju pitanja nestalih lica, pitanja penzija, ekonomsko-socijalnog statusa, radnog staža, sukcesije.

Žigmanov: Tihi rad i tehnička saradnja 

Žigmanov smatra da je potreban tihi rad, tehnička saradnja u radnim grupama.

„Ja bih da komisije održe sastanke po sektorima i da one odrede prioritete. Meni je najosetljivije pitanje ratova, nasleđa, nestalih – koje ima i najdublji i najveći humanistički značaj i trebalo bi u tehničkoj saradnji, razmenom podataka da se rešavaju pitanja“, rekao je Žigmanov dodajući da bi to trebalo činiti „bez velikog prisustva medija“.

Pupovac ukazuje da se samo kroz razgovor može obnavljati poverenje između vodećih ljudi koji predstvaljaju Srbiju i Hrvatsku.

„Mnogo stvari se dogodilo, mnogo poruka u medijskom prostoru koje produbljuju nepoverenje, politički jezik koji se koristi ne doprinosi izgradnji poverenja, mnogo je stvari koje su vodeće ljude udaljile, kao što su udaljile i dve zemlje i sada je blagorodna stvar što se to dogodilo i što je premijer Plenković to prihvatio“, rekao je Pupovac.

Da li Hrvati imaju sva prava u Srbiji i da li Srbi nemaju nikakva prava u Hrvatskoj 

Na konstataciju da je je utisak kod ljudi u Srbiji da Hrvati imaju sva prava u našoj zemlji, Žigmanov odgovara da svega pet odsto đaka iz hrvatske manjine pohađa školu na hrvatskom, da može na prste jedne ruke da se navede koliko je ljudi zaposleno u javnom sektoru poslednjih deset godina.

„Nismo imali uticaja u donošenju odluka koje nas se tiču, obeležavani smo kao da veličamo ustaštvo u obrazovnom sistemu“, naveo je Žigmanov.

Ipak, napominje da je bilo i pozitivnih koraka kao što je otkup rodne kuće bana Josipa Jelačića u Petrovaradinu, otvaranje odeljenja na hrvatskom jeziku u Subotici i Sonti,…

„Ono što je krucijalno, mojim izborom u vladu, zahvaljujući Vučiću, mi sada možemo i institucijalno odgovarati na izazov“, rekao je Žigmanov.

Pupovac kaže ima dobrih strana kada je u pitanju pozicija Srba u Hrvatskoj, poput političke predstavljenosti, razvijenosti institucija, izgradnje kapaciteta u kulturnim centrima. S druge strane su problemi poput upotrebe ćirilice.

Dobre strane odnosa Srbije i Hrvatske 

Žigmanov ukazuje i na neke dobre strane odnosa, kao što je privredna saradnja Srbije i Hrvatske, ali i saradnja na polju sporta i kulture.

„Sezonski raznici iz Srbije rade u Dalmaciji i Istri. Saša Matić je u Zagrebu imao dupke punu arenu, kao i Petar Grašo u Beogradu – nije bilo problema, bušenja guma“, rekao je Žigmanov.

Političko suočavanja sa prošlošću ne sme da dovede do rasta konflitka u sadašnjosti, već da vodi pacifikaciji i miru, poručuje Žigmanov.

Na pitanje kako promeniti situaciju da svakog avgusta odnosi Zagreba i BEograda zahladne, Pupovac je rekao da se mora baviti pitanjem komemorativnih praksi. Treba da osuđujemo ideju, a ne narod, poručio je Pupovac.

„Nije stvar u tome da Hrvatska prevaspitava Srbiju ili obratno, to je pogrešan pristup. Sam razgovor menja ljude, stvara obavezu da poštuješ onoga s kime razgovaraš“, rekao je Milorad Pupovac.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar