Takovska 10: Kosovo i Metohija, političko ili nadstranačko pitanje

Predstavnici vladajućih i opozicionih stranaka raspravljali su u emisiji Takovska 10situaciji na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić rekao je da za odluku Prištine da zabrani patrijarhu Porfiriju da uđe na Kosovo i Metohiju nema nikakvog opravdanja.

„Ovo je jako težak trenutak i mislim da bi trebalo da iskažemo jedinstvo i solidarnost sa našim narodom u pokrajini, ali i sa našom crkvom, jer svetinje Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji su najtrajnija tapija koju imamo nad tim delom naše teritorije“, istakao je Jeremić.

Predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović je rekao da je neprihvatljivo da poglavar jedne verske zajednice ne može da poseti svetinje na Kosovu i da mu to onemogućava tamošnja vlast. „Zabrinut sam kao i svi građani za sve naše sugrađane na Kosovu i Metohiji i ne samo na severu i u Kosovskoj Mitrovici, koji su na barikadama“, dodaje Zelenović.

„Čuli smo ovih dana da je te ljude neko naterao da tamo budu. Prosto je neverovatno da neko može nekog da natera bilo koga da 16 ili 18 ili 20 dana ciče zime bude na barikadama. Ti ljudi su tamo prestravljeni, ali nisu samo oni, već i ljudi koji žive južno od Ibra“, ukazao je Zelenović.

Potpredsednik Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević je rekao je sramotan i skandalozan potez privremenih prištinskih institucija da onenemoguće patrijarhu Porfiriju da boravi na prostoru Kosova i Metohije.

„Oni se nisu zadovoljili takvom odlukom i već su otišli korak dalje, tako što su postavljali nekakve ultimatume, koji predstavljaju vrhunac licemerja“, dodao je Milićević. 

„Za barikade ne može da okrivi Beograd, to je legitimno pravo Srba“

Milićević se saglasio sa konstatacijom Zelenovića da za barikade niko ne može da okrivi Beograd i da je to legitimno pravo Srba sa prostora Kosova i Metohije da brane svoja elementarna ljudska prava.

Član predsedništva Srpske napredna stranke Milenko Jovanov je izjavio da je zabrana patrijarhu poruka Srbima na Kosovu i Metohiji da njihovo prisustvo tamo nije poželjno, ali ne samo od strane Prištine.

„Prištinu neko podržava. Niko ne može da me ubedi da je Kurti najmoćniji političar u Evropi koji može da radi šta hoće i niko ne može da mu kaže da ovo što radi vodi Balkan i ovaj deo Evrope u sukob, u rat. Sa druge strane, nije nije bilo reakcija međunarodnie zajednice, to su neke reakcije koje samo ispunjavaju formu, da se nešto kaže. Takve reakcije bolje i da ne dolaze“, smatra Milićević.

Stav SAD i uloga Saveta bezbednosti

Komentarišući poruku američkog ambasadora Kristofera Hila da je važno da patrijarh bude sa Srbima na KiM, ali i izjave ruskog ambasadora i drugih zvaničnika, Jovanov ocenjuje da je nemoguće zamisliti da Kurti radi bilo šta bez barem ćutanja onih koji su ih stvorili.

Međutim, dodaje da se SAD bitno drugačije ponašaju od predstavnika EU i da barem imaju želju da pokažu da kažu nešto konkretno i pozitivno.

Jeremić je ocenio da je u ovom trenutku mnogo opasnije ako se situacija sa Kurtijem koristi ne bi li se Beograd primorao na to da dođe do okončanja statusnog procesa i razgovora o stolici Prištine u Ujedinjenim nacijama.

„Pre svega mislim na ključne zapadne činioce, da pokušavaju da ovu situaciju i strah koji danas postoji među građanima na Kosovu i Metohiji iskoriste ne bi li naterali Beograd na ustupak koji po meni nipošto ne bi smeo da bude napravljen, a to je članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama“, naglasio je Jeremić.

Podsetio je da članice Saveta bezbednosti imaju ključnu ulogu o prijemu novih članica, a da Rusija i Kina imaju stav da će učiniti ono od njih bude tražio tražio Beograd.

Milićević se saglasio Jovanovim da je potpuno jasno da Kurti ima podršku Kvinte, dobrog dela međunarodne zajednice i kako je to predsednik Aleksandar Vučić istakao – i Nemačke, i da pokušava da ubrza čitav proces, jer svi oni zajedno to sagledavaju kao jednu završnu fazu da primoraju Srbiju da samovoljno prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.

Šta su predlozi za rešenje, a šta crvene linije

Nebojša Zelenović smatra da Beograd mora imati nekakvu ponudu, pošto u suštini od vremena potpisivanja Briselskog sporazuma nema rešenja.

„Rešenje može biti to da se održi međunarodna konferencija o Zapadnom Balkanu u kojoj će akteri biti Evropska unija, Brisel kao prvi i najvažniji partner, mesto gde mi želimo da stignemo, ali i zemlje Kvinte, koje su očigledno ovde najuticajnije. Mi takođe verujemo da u tom dogovoru treba da napravimo sa svim entitetima Zapadnog Balkana, sa svih šest, dogovore oko zajedničke bezbednosti i odbrambene politike“, naveo je Zelenović.

Smatra da Rusija i Kina nisu potrebni. „Nisu nam potrebni Rusi, nisu nam potrebni Kinezi da bi se ovde zaokružila stvar. Ovo je pitanje Zapadnog Balkana i Evropske unije i treba tako zajedno da ga rešavamo“, smatra Zelenović.

Suština je, ističe, sistem međunarodnih garancija koje će biti čvrste.

Milićević je poručio da postoje tri jasno definisane crvene linije.

„Prva ključna tačka je da nema priznanja i nema stolice u Ujedinjenim nacijama, druga je da nema pregovora o onome oko čega smo već postigli dogovor i tačka tri je vezana za bezbednost Srba na prostoru Kosova i Metohije. O svemu ostalom, mi smo spremni da razgovaramo“, naveo je Milićević.

Jeremić je rekao da suverenitet i teritorijalna celovitost moraju biti natpolitička pitanja i da bi crvena linija svakako morala da bude „ne“ članstvu Prištine.

Jovanov smatra da je sada na dnevnom redu bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i da je to danas i jedina crvena linija.

„Sve drugo što se tiče međunarodne konferencije, to je sve iza, mi danas moramo da sačuvamo živote naših ljudi, u ovom momentu to je pitanje svih pitanja, a posle možemo da razgovaramo o drugim stvarima“, rekao je Jovanov.

Predlog za povratak srpskih snaga na KiM – dobra ili loša ideja

Kada je reč o stavu opozicije o zahtevu za povratak do 1.000 srpskih policajaca i vojnika na prostor Kosova i Metohije, Jeremić je podsetio da to predviđa Rezolucija 1244 i ocenio da je to u aktuelnim okolnostima u diplomatskom smislu dobro zatražiti, ali nema velika očekivanja da bi to moglo biti dozvoljeno.

„To omogućava u diplomatskom i u vojno-diplomatskom smislu jednu vrstu razgovora sa komandom NATO-a, u kojem govorite o tome šta bi konkretno naša vojska i policija do 1.000 ljudi mogla da radi. Pa kad vam oni kažu – ne, to je problematično, onda vi kažete, dobro, ali onda ta i ta dužnost koja bi bila sprovođenja od strane tih vojnika i policajaca, očekujemo od vas da to sprovedete u delo“, objašnjava Jeremić.

Predlaže da se upute pisma predstavnicima Rusije i Kine, u kojima se traže da eksplicitno zauzmu stav da su protiv članstva Prištine u Ujedinjenim nacijama.

Druga stvar, dodao je Jeremić, jeste da se podnese rezolucija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i to s obzirom na to da Mađarska predsedava u ovom trenutku, a naša vlast ima dobre odnose sa mađarskim vlastima.

Treća stvar, kaže, je da bi Srbija trebalo da se kandiduje za nestalnog člana Saveta bezbednosti.

Ponovo formirati institucije na severu – za i protiv

Jeremić smatra i da je potrebno tiho i odlučno pristupiti ponovnom formiranju institucija na severu Kosova i Metohije, pre svega iz domena bezbednosti i pravosuđa, koje su ukinute Briselskim sporazumom.

Zelenović ocenjuje da je ideja da se predloži povratak vojnika na Kosovo pogrešna, kao što je, kaže, siguran da je pogrešan i predlog Prištine da se učlani u Evropsku uniju.

„To su stvari koje su jednostrani akti, kojima se samo guraju dalje od dogovora. Ja mislim da je to pogrešno, da je ceo taj koncept pogrešan u kojem se nadmećemo u pogrešnim rešenjima“, kaže Jeremić.

Jovanov kaže da je izlišno odgovaranje na predlog Vuka Jeremića o formiranju institucija na severu.

„Moramo da se trudimo da sačuvamo mir, a sa druge strane da zaštitimo građane, i sa treće strane da ne damo povod onima koji podržavaju Kurtija u ovome što radi, da kažu – evo, Srbija je kriva. Oni sve vreme čekaju pogrešan potez Srbije“, kaže Jovanov.

Smatra da je neophodno da se stanje vrati na situaciju pre barikada i da se ljudi konačno osete bezbedno i da se vidi ko je taj ko može da obaveže Prištinu.

Milićević ističe da Kfor treba da ostane neutralan i da rešenje leži u vraćanju na razgovore čiji će temelj biti izvorna dokumenta i izvorni stavovi međunarodne zajednice.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar