Stevan Nedeljković kaže da je trenutak uspostavljanja odnosa bitan jer su SAD iz građanskog rata izašle kao, pre svega, moćna ekonomska sila koja pretenduje da zauzme šira i veća prekookeanska tržišta.
Konstatuje da su SAD htele da uspostave prisustvo na Balkanu, i da je Srbije bila pogodna za ostvarivanje takvog plana.
Ističe i da je savezništvo dve države, ostvareno tokom Prvog, potvrđeno i u Drugom svetskom ratu.
Na njegovom kraju, kada je tadašnja Jugoslavija odlučila da se bliže svrsta uz SSSR, konstatuje, došlo je do perioda netrpeljivosti, i možda blagog neprijateljstva, koje je trajalo do Rezolucije Informbiroa 1948. godine. Posle toga, ukazuje Nedeljković, dolazi do ponovnog obnavljanja međusobnog interesovanja.
Za Stevana Nedeljkovića, odnos SFRJ i SAD tokom Hladnog rata pokazivao je sve osobenosti koje je Jugoslavija imala i njenu različitost u odnosu na druge države komunističkog bloka.
SFRJ je u tom periodu vodila neku vrstu, kako je rekao, „koka-kola socijalizma“ – uz priličnu zastupljenost umetnosti, džeza, moderne umetnosti SAD.
U sedmoj i osmoj deceniji prošlog veka SAD su bile glasni podržavalac nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta SFRJ, naglašava Nedeljković i precizira da se takav stav menja 1993. godine.
Ukazuje da se početkom krize u SFRJ 1991. i 1992. administracija Džordža Buša zalagala za očuvanje celovitosti SFRJ jer je smatrala da bi svaka alternativa vodila ratnim dejstvima na Balkanu, što se i dogodilo.
Docent Fakulteta političkih nauka napominje da je najveće razočaranje Srba u Sjedinjene Države nastupilo 1999. godine, mada se – ukoliko je suditi po informacijama iz medija, može doći do zaključka da je Vašington bio najglasniji podržavalac raspada SFRJ.
To međutim, suštinski i nije tačno jer su, prema njegovim rečima, SAD bile na priličnoj distanci – prepustile su Evropi da vodi pitanje opstanka, odnosno raspada SFRJ – Nemačka je bila glavni zagovornik nezavisnosti Slovenije i Hrvatske i ne treba zaboraviti da je ta država, i pre odluke tadašnje Evropske zajednice, odlučila da prizna nezavisnost te dve jugoslovenske republike što je i bio uvod u raspad tadašnje države.
Odnos naroda prema SAD određen bombardovanjem SRJ
Nedeljković napominje da odnos naše države i našeg naroda prema SAD nije determinisan raspadom SFRJ, nego bombardovanjem SRJ 1999, koje je vojno i politički predvodio Vašington, i njegovim priznavanjem nezavisnosti KiM 2008. godine.
Smatra da su sve do 1998. postojali pokušaji obnavljanja poverenja dve države, ali i da se stiče utisak da je sa krizom na Kosmetu ta šansa nepovratno pala u vodu.
Odgovorajući na pitanje zašto je Vašington nastavio da podržava Prištinu, da izbegava da osudi zločine terorističke OVK i da pokaže pijetet prema srpskim žrtvama, Nedeljković je ocenio da se najveći deo odgovora krije u činjenici da velike sile, pogotovo supersile, retko priznaju svoje greške.
Istovremeno, podseća da je za SAD, tokom 1997. i 1998. OVK bila teroristička organizacija. Do promena takvog stava dolazi zbog pristupa koji je SRJ imala oko načina rešenja krize na KiM, ali i podršci koju su SAD, u tom trenutku, davale samoopredeljenju brojnim državama.
U zanosu demokratizacije i liberalizacije Evrope, SAD je u tadašnjoj Jugosaviji prepoznala državu zasnovanu na komunističkim i socijalističkim idealima, a koja se nije uklapala u sliku Evrope koju su SAD želele da vide i izgrade, napominje Nedeljković.
Za njega su primarni interesi SAD mir i stabilnost, a oni mogu da dovedu do nesmetane integracije Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture.
Vašington bi sve države regiona voleo da vidi u NATO-u i to je njegov cilj. Docent FPN-a smatra da odnos između Srbije i SAD nije zasnovan na lošim namerama ili netrpeljivostima iz prošlosti, ali da činjenica jeste da će biti potrebno još neko vreme da se povrati puno razumevanje između dve države, a zašto ne i prijateljstvo koje je postojalo tokom Prvog svetskog rata.
Nedeljković ističe da su odnosi Beograda i Vašingtona u poslednje dve ili tri godine unapređeni, da su stavovi ranije Trampove i sada Bajednove administracije prema Srbiji blaži, pogotovo kada je reč o rešavanju pitanja KiM, da nema pritisaka kakvi su postojali ranije.
Rat u Ukrajini oblikovaće buduće odnose
„Mislim da će odnos naše države prema ruskoj agresiji na Ukrajinu i odnos Beograda prema Moskvi, u narednih nekoliko godina oblikovati odnose Srbije i SAD“, precizira Nedeljković. Veruje da je budućnost međudržavnih odnosa nešto svetlija nego što je sadašnjost, a znatno svetlija nego što je bila pre dve ili tri decenije.
Lično uverenje, kako naglašava, ne temelji na neosnovanim željama već faktima – imamo pojačano prisustvo SAD u regionu, unapređene odnose rukovodstva, Srbija pokazuje intencije ka oporavku odnosa i radi na njihovom unapređenju.
Tome bi trebalo dodati i blaži pristup SAD prema Srbiji, razumevanje da Srbija jeste ključni faktor mira i stabilnosti i ključna država u regionu. Sve to Nedeljkovića navodi na zaključak da možemo očekivati znatno unapređenije odnose Srbije i SAD.
Nedeljković u emisiji „Magazin na Prvom“, Prvog programa Radio Beograda ukazuje da su stavovi građana Srbije o SAD utemeljeni na događajima iz prošlosti, koji su bili realni i koji nisu bili tako daleki.
Zasnovani su – kako je rekao, na bombardovanju koje su predvodile SAD i brzom priznanju nezavisnosti Kosova od strane Vašingtona. To su događaji iz istorije koje ne bi trebalo da zaboravimo, objašnjava Nedeljković i ukazuje da Srbija ne bi trebalo da se vodi prema emocijama već prema interesima, a oni su prema njegovom sudu, povezani za SAD i EU.