Starović: Podrška Petera Stana Aljbinu Kurtiju neshvatljiva i nema utemeljenja u sporazumu

Vlada u Prištini uvela je reciprocitet za osobe koje sa ličnom kartom izdatom u centralnoj Srbiji ulaze na Kosovo i Metohiju, zatim ponudila je mogućnost preregistracije vozila sa srpskih na lokalne – „RKS“ tablice, a odlučila je i da se nastavi sa primenom stikera za registarske automobilske tablice.

U izjavi pisanoj za Tanjug, portparol EU je rekao da „prema sporazumima iz dijaloga o slobodi kretanja iz 2011. i 2016. godine, Kosovo ima pravo da postepeno ukine KM tablice„. 

Nemanja Starović navodi za RTS da je za njega neshvatljiv način na koji je sve ovo što se dešava i te, kako kaže, „zlokobne najave Aljbina Kurtija“ interpretirao portparol EU Petar Stano – na neki način opravdavajući te Kurtijeve najave.

„Ta interpretacija da Kurti navodno ima pravo da primorava Srbe da se odreknu registarskih tablica na ime Kosovske Mitrovice i drugih gradova na Kosovu i Metohiji, te da moraju da pristupe njihovoj zameni uvođenjem ‘RKS’ tablica apsolutno ne stoji i nema svoje utemeljenje u sporazumu. U krajnjoj liniji prištinske vlasti su jednostrano ukinule mogućnost preregistracije na takozvane KS tablice, koje su statusno neutralne“, ističe Starović.

Ukazuje da iza ove odluke ima više dimenzija, prva je ta što je, kako kaže, Aljbin Kurti  shvatio da mu se, nažalost, jednostrani potezi isplate. 

„Nasilje nad Srbima koje je sprovođeno u septembru prošle godine, upravo vezano za pokušaj otimanja registarskih tablica i uvođenja nekakvih taksa za njihovu zamenu. Zatim u oktobru nasilje nad Srbima na severu KiM, kada je Srećku Sofronijeviću, civilu, pucano u leđa. U januaru ove godine Srbi na KiM su sprečeni da učestvuju na referendumu koji je raspisan apropo ustavnih promena i 3. aprila Srbi su sprečeni da učestvuju na parlamentarnim i predsedničkim izborima koje je raspisala Republika Srbija“, podseća Starović.

„Iz Kvinte vetar u leđa agresivnim ambicijama Prištine“ 

Ukazuje da Kurti nije snosio nikakve posledice zbog tih jednostranih poteza.

Prema njegovim rečima, deo zapadne međunarodne zajednice kuraži Kurtija i nije tajna da pojedine članice Kvinte daju vetar u leđa agresivnim ambicijama Kurtija, koji se zbog toga predstavlja kao verni sluga politike Zapada kome je sve dozvoljeno, pa i brutalno nasilje protiv Srba koje priprema.  

„Svaki put imali smo imali određenu retoričku osudu od Kvinte i država članica EU, ali ta osuda nije bila ni na koji način konsekventna, nikakve posledice Aljbin Kurti nije snosio zbog takvih jednostranih poteza, a koliko se uzbudio zbog tih kritika koje dolaze od političkog zapada možemo videti po činjenici da prethodnih dana na televizijama na KiM emituje spotove u kojima se hvali nekakvim svojim uspesima i dostignućima – time što je, na primer, sprečio Srbe da glasaju“, ističe Starović.

Starović kaže da je to ustaljeni obrazac ponašanja Prištine jer svaki put kada se približimo tome da se stvori međunarodni konsenzus o tome da je neophodno da Albanci na KiM sprovode sporazume, uključujući i sporazum o Zajednici srpskih opština, Priština otvori neko novo žarište i teme kojima treba da se bavimo kako bismo „gasili vatre koje potpaljuju“, a sve sa ciljem kako bi konačno njihovo ispunjenje obaveza palo u drugi plan.

I treća dimenzija, dodaje on, koja se čini najozbiljnija i najopasnija je ovako delovanje Aljbina Kurtija sa jasnom najavom nasilja koje će da izazove prema Srbima do 1. oktobra ove godine.

„On, dakle, svesno ide u pravcu jedne eskalacije, računajući da mu geopolitičke okolnosti negde idu na ruku, da će izazivanje nasilja prema Srbima, provociranje Republike Srbije dovesti njega u situaciju da šta god učini da će velike svetske sile koje su zapravo i sponzori takozvane kosovske nezavisnosti po nekakvom unapred definisanom obrascu raširiti nekakav sigurnosni kišobran iznad Prištine i omogućiti im da ispod njega na jedan nasilan način sprovode svoje partikularne ciljeve, koji se ogledaju u sprovođenju nasilja prema Srbima i želje da se srpski problem na KiM reši tako što tamo Srba više tamo biti neće“, kaže Starović.

Ukazuje da mi toga moramo biti svesni, i zato naše reakcije, ističe on, moraju biti krajnje promišljene i u isto vreme odlučne kako ne bismo dozvolili da se takav scenario realizuje.

„Ne treba da ustajemo od pregovaračkog stola jer bismo sebi pucali u nogu“ 

Starović je naveo da dijaloga u suštinskom smislu nema i neće ga biti, ali da mi ne treba da ustajemo od pregovaračkog stola jer bismo sami sebi pucali u nogu.

„Ne vidim kakva bi sadržina dijaloga mogla da bude, o čemu možemo da razgovaramo kada Priština sprovodi agendu jednostranih poteza“, rekao je Starović i naglasio da je Beograd za očuvanje mira i stabilnosti i da se u tim okvirima mora tražiti rešenje.

Starović je naveo i da je nesumnjivo da se pojačava pritisak koji ide u pravcu pet država članica EU kako bi promenile svoj stav i odlučile da priznaju albansku secesiju.

Kako je naglasio, ni u jednom dokumentu se ne pominje uzajamno priznanje, a ukoliko bi se tako nešto postavilo kao uslov, to bi bilo neprihvatljivo za Beograd i naš odgovor bi bio jasan.

„EU nema mandat da vodi pregovore koji bi za cilj imali međusobno priznanje. Ukoliko EU želi da promeni svoj mandat, neka ga vrati Generalnoj skupštini UN i da proces krene iz početka. Nije prihvatljivo da se pravila igre menjaju dok traje utakmica“, zaključio je Starović.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar