Nemanja Starović navodi za RTS da sednici Komiteta ministara Saveta Evrope u Torinu prisustvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.
Ističe da Italija koja trenutno predsedava tim Komitetom nije uvrstila aplikaciju Prištine u nacrt današnje sednice, ali da to nažalost, ne znači da se ne može desiti da na samom početku sednice, neka od država članica predloži da se ta tema ipak uvrsti.
„Mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da zaštitimo vitalne nacionalne interese Srbije“, naglasio je Starović.
Dodaje da, ukoliko bi se i desilo da u nekom momentu, pa i danas da Komitet SE dvotrećinskom većinom pokrene tu pristupnu proceduru za privremene institucije iz Prištine, taj proces je izuzetno zahtevan, komplikovan i da izuzetno dugo traje.
„Dakle Komitet ministara to prebacuje dalje u nadležnost Parlamentarne skupštine SE, tamo je takođe, potrebna dvotrećinska većina. Parlamentarna skupština prebacuje trima nadležnim komitetima, koji potom raspravljaju, pa se sve se opet vraća na Parlamentarnu skupštinu, zahteva se dvotrećinska većina i u konačnom koraku opet na Komitet ministara SE“, objasnio je Starović.
Sve to skupa imajući dosadašnju praksu, kako je ocenio, ne može da traje tehnički manje od godinu dana, vrlo je verovatno da može trajati i mnogo duže.
Nakon izlaska Ruske federacije iz SE, trenutno postoji 46 zemalja punopravnih članova, dvotrećinska većina podrazumeva najmanje 31 glas.
Na prvi pogled, ocenjuje Starović, matematika jeste povoljna za predstavnike privremenih institucija iz Prištine, budući da su se do sada ukupno 34 države odlučile da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost.
To međutim, smatra, ne mora uvek da znači tako. Videlo se, ističe da do sada prilikom uspešnih sprečavanja Srbije da Priština da pristupi i Interpolu i Unesku i nekim drugim organizacijama, nisu baš uvek sve države sledile u glasanju činjenicu da li su priznale ili ne jednostranu nezavisnost.
„U svakom slučaju, nama sledi jedna veoma ozbiljna, teška i dugotrrajna diplomatska i politička borba kako bi zaštitili vitalne i nacionalne interese“, zaključio je Starović.
Evropska geopolotička zajednica nije zamena za EU
Starović je istakao izuzetnu važnost jučerašnje posete predsednika Evropskog Saveta Šarla Mišela Beogradu i razgovora s predsednikom Aleksandrom Vučićem o ideji formiranja Evropske geopolitičke zajednice.
Ukazuje da ta ideja već neko vreme cirkuliše kako u Briselu tako i u prestonicama članica EU o formiranju, kako je objasnio, krovnog institucionalnog mehanizma koji bi objedinio dodatno, ne samo punopravne države članice već i države s kojima EU ostvaruje punopravnu saradnju.
Ostaje, kaže, da se vidi u narednim mesecima šta će biti stvarna i konkretna sadržina tih predloga, ali misli da sasvim opravdano postoji jedna doza optimizma i da bi to moglo biti korisno za Srbiju.
Mišel je istakao da to nije zamena za pristupanje Evropskoj uniji i Starović ističe da je bitno da se razbiju ti narativi, jer mnogi kritikuju da se radi o nekoj čekaonici za prijem u EU
Dodaje da je, ukoliko se govori o ekonomskoj konvergenciji, to nešto što bi se pozitivno odrazilo na pristup Srbije EU.
Srbija se, ocenjuje nalazi u jednoj veoma naprednoj fazi 22 otvorena poglavlja od ukupno 35. I sve države koje su u tim prethodnim krugovima postajale članice u ovoj fazi su imale punu izvesnost u vidu nekog određenog datuma kada bi i postale punopravne članice.
„Ja zaista verujem da ćemo imati priliku da i o tome razgovaramo u narednim mesecima. Jako je važan samit lidera država članica EU i država Zapadnog Balkana koje francusko predsedavanje ogranizuje 23. juna“, ističe Starović.
Očekuje da će se dosta posle tog samita znati i podsetio je i da nemački kancelar Olaf Šolc dolazi upravo polovinom juna u Beograd.
Veruje da će se na stolu naći puno stvari koje su za nas važne ali i uključujući i zahteve susede Balkana i da ćemo znati s većim stepenom izvesnosti, kao je naglasio, „možemo li postati punopravne članice EU“.
Celo gostovanje Nemanje Starovića u Jutarnjem programu RTS-a možete pogledati u videu.