Šta nude, a šta traže specijalni izaslanici dok cirkulišu između Beograda i Prištine

Pre devet dana kada je Miroslav Lajčak bio u Prištini sa Aljbinom Kurtijem, kako je i sam potvrdio novinarima, nekoliko tema na sastanaku – između ostalih i pitanje preregistracije automobila sa srpskim oznakama na RKS tablice. Devet dana pred isteka roka za tu odluku, Lajčak opet sa Kurtijem, u Prištini. I danas, bez detalja.

„Ponavljam mi smo u procesu diskusije o tome. To je odluka premijera, odlučuju on i Vlada. Mi smo tu da pomognemo i da istaknemo našu zabrinutost kako bismo se pobrinuli da ne dođe do podizanja tenzija koje bi mogle da dovedu do nasilja. Ništa od navedenog nije u interesu Kosova, naročito u periodu kada se pokreću daleko važnije teme poput vizne liberalizacije, članstva u Savetu Evrope“, rekao je Miroslav Lajčak, specijalni predstvanik EU za dijalog Beograda i Prištine.

Pre nego što je stigao izaslanik Unije, šef pregovaračkog tima Prištine u dijalogu sa Beogradom iznosi da priznanje jeste bitno, ali da napredak Kosova ne zavisi samo od njega. Osvrće se i na, kako kaže, privatne sastanke u Briselu.

„Vučić na privatnim sastancima kaže pred službenicima u Briselu da on shvata da treba da prizna Kosovo, ali treba da se pripremi teren u Srbiji, treba vremena, a posle u javnosti kaže da nikada neće priznati“, naveo je Besnik Bisljimi, šef pregovaračkog tima Prištine u dijalogu sa Beogradom.

Tu izjavu Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, odbacuje kao neistinitu.

„Nema sumnje da Bisljimi često izjavljuje ono što bi zapravo želeo da čuje, ali jedina istina koju predsednik Vučić jasno i nedvosmileno ponavlja jeste da nikada neće priznati nezavisnost tzv. Kosova i uvek snažno brani poziciju Beograda i srpskog naroda zbog čega se delegacija Prištine pokunjenog nosa uvek vraća s pregovora“, istakao je Petković.

U međuvremenu, sinoć sa Vučićem, a danas sa Kurtijem, razgovarao je i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. Doduše, telefonom. I on bez detalja na Tviteru kaže da je tema bila napredak u dijalogu pod pokroviteljstvom Unije.

„U sadašnjem geopolitičkom okruženju, značajnije je nego ikada pronaći održivo i sveobuhvatno rešenje za normalizaciju odnosa. Ostajemo u bliskom kontaktu“, naveo je Borelj na Tviteru.

O normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u oba grada tokom nedelje, govorio je i američki izaslanik za dijalog Gabrijel Eskobar. Od bilo kog procesa, kao prioritet za Kosovo vidi njegov put ka Uniji i učlanjenje u međunarodne organizacije. Preduslov su, kako kaže, priznanja pet članica Unije koje nisu priznale Kosovo.

„Ne znam šta je naša pozicija ako ovih pet zemalja u EU koje do sada nisu priznale Kosovo i četiri u NATO da priznaju. To bi bio za nas žestok pritisak. Dok god oni ne mogu da nagovore svoje članice da priznaju Kosovo – meni se čini da Srbija nije pod tako strašnim pritiskom. Ona jeste pod žestokim pritiskom, ali ovo će da iskomplikuje“, rekla je Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika.

A koliko tome doprinose učestale posete izaslanika ili papiri koji stižu na Andrićev venac, ali nisu za javnost, pa se tako o njima samo nagađa u medijima – od stolice za Prištinu u UN, a zauzvrat brže evrointegracije Srbije pa do oročavanja dogovora dve strane, simbolično do 24. februara, godišnjice rata u Ukrajini.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar