У првом мандату, председник Мигел Дијаз-Канел имао је задатак да убрза спору економску реформу, коју је покренуо његов претходник и политички ментор Раул Кастро, али није успео да заустави кризу кроз коју Куба пролази од 2018. године.
Најтежа је у последње три деценије, са несташицом хране, лекова и горива. Разлог се може пронаћи у пооштравању америчког ембарга, који је на снази још од 1962. године, али ту су и последице пандемије ковида 19 против које се влада борила домаћим вакцинама.
Почетком 2021. године Куба је спровела свеобухватну монетарну реформу, којом је окончан деценијски паритетни режим – један долар за један кубански пезос, што је негативно утицало на економију.
Сам председник Дијаз-Канел незадовољан је тиме што не може да промовише ефикаснији скуп акција за решавање економских проблема.
Поједини његови критичари сматрају да се држава налази у двострукој економској кризи, а то су криза модела и криза државних политичких снага одговорних за проналажење решења.
Председнику замерају и то да је лоше реаговао на демонстрације у лето 2021, које су такође последица тешке економске кризе и због чега је више од 300.000 Кубанаца само у прошлој години напустило земљу.
Ипак, похвале председнику су што је успео да у транзицији власти већи значај дâ млађим особама рођеним после кубанске револуције 1959.
Позитивно у политичкој и дипломатској политици Кубе је то што је америчка амбасада у Хавани обновила у јануару издавање виза и друге конзуларне услуге после паузе, од 2017. године.
Две земље од новембра прошле године разговарају о миграцијама, пошто је председник Бајден обновио дијалог прекинут у време председника Трампа.
Истовремено, америчка администрација припрема укидање граничних блокада уведених током пандемије ковида 19, када је Кубанцима онемогућено да из Мексика улазе у Сједињене Државе.
Куба је и даље чврсто уз Русију у контексту украјинске кризе. Кубански председник Дијаз-Канел, крајем прошле године састао се са Путином у Москви, како би ојачали политичке и трговинске односе.
Скоро је извесно да ће Куба морати да одржава равнотежу између континуитета и потребе нове генерације за променама.