Када је новим законом прописано да свака зграда мора да има свог управника, многи су мислили да ће одржавање објекта у којем станују и договор комшија око решавања проблема бити брже и ефикасније. Има и оних који су веровали да ће управници својим предлозима унапредити квалитет живота у њиховим зградама.
“Професиони управник је ту искључиво када га зовемо да имамо неки проблем. Самоиницијативно се не јавља. Срећом, ми немамо већих проблема у згради, али, кажем, када год смо му се обратили за нешто, то је било решено. На састанцима скупштине станара у нашој згради има кворума, додуше минималног, али се ти састанци ретко одржавају. Можда једном годишње“, каже С.П. из Зрењанина.
У овој згради комшије сматрају да је професионални управник само веза између њих и извођача радова.
„Постављање професионалног управника за нас није значило скоро никакву промену, осим што се променио број телефона на који пријављујемо да се појавио неки проблем у згради. Раније смо звали фирму која одржава зграду, а сада управника. Нашом зградом од почетка управља исти управник. Распитивали смо се и схватили да на територији Зрењанина све исто функционише… Иницијативе професионалних управника нема, па га због тога нисмо мењали“, додаје С.П.
С друге стране у многим зградама станари не учествују у раду скупштине, чак и ако се оне заказују више од једном годишње.
„Све одлуке се доносе на састанку станара који се одржавају квартално, по потребни и чешће. Највећи проблем наше зграде је незаинтересованост станара, јер има доста подстанара. Власници станова ретко долазе, па је број присутних увек до десетак власника“, каже Јелена Пернат из Зрењанина.
„Решавање проблема углавном отежава то што неки не желе да учествују у трошковима. Захтеви упућени професионалном управнику, чијим смо радом углавном задовољни, одрађују се у што краћем року и у складу са финансијским могућностима стамбене заједнице. Фирма која одржава нашу зграду је иста од почетка, али се управник променио“, додаје наша саговорница.
Професионални управник не може да реши баш све проблеме
Професионални управници се у свом раду суочавају са разним проблемима који могу бити социјалне, правне, законодавне и професионалне природе.
“Решиви су искључиво проблеми лакшег карактера за које управник самостално може да одлучи и примени предвиђену процедуру. Сва већа финансијска улагања или све значајне регулативе по питању заједничких констукција, инсталација, имовине, захтевају дужи временски период у зависности од документациије и процедура”, каже Владе Новковић, професионални управник.
Станари зграда, објашњава, иако је прошло већ пет година и даље не схватају шта тачно значи имати професионалног управника.
“Професионалног управника људи још повезују са председником скупштине станара и домаром. У складу са законом не постоји радно место које је предвиђено да обавља своју функцију 24 сата дневно 7 дана у недељи”, истиче наш саговорник.
Уколико се, каже, ангажује професионални управник који самостално обавља делатност није могуће да квалитетно одговори професионалном позиву јер је условљен укупним радним сатима.
“Због тога многи професионални управници уговарају много зграда како би дошли до незаслуженог профита. Самим тим угрожавају струку што би требало да буде дефинисано као у другим коморским системима који дају добре резултате – ограничења у виду броја склопљених уговора у односу на број запослених управника код уговарача и слично”, каже Новковић.
Зашто је битно да зградом управља професионални управник?
У данашњим тржишним условима, истиче, није могуће имати пристојну зграду без учешћа стручног лица.
“Савремени живот је донео многе промене у начину живљења и опхођена према имовини, као и отуђење у социјалном смислу. Данас је готово немогуће организовати радну акцију уређивања заједничког животног простора. Приморани смо из практичних разлога да унајмљујемо друга лица или да ангажујемо трећа лица која ће за накнаду обављати функцију управника и решавати проблеме у одржавању зграда”, наводи наш саговорник.
Због тога би људима који желе да брину о туђем животном простору требало дати шансу. Јер, најлакше је нешто критиковати.
“Битно је да се стрпљиво на дуге стазе мења свест и приступ друштва према професионалним управницима, а време ће елиминисати нелојалну конкуренцију као и лоше пословне примере. Уважавање и поштовање је основ за квалитетан живот у заједници. Стамбена заједница треба да има професионалног управника који би као неутрална личност правично спроводио законом предвиђену регулативу и радио у нашем заједничком интересу”, објашњава Новковић.
Подаци показују да у просеку 20 до 30 процената станара не плаћа услугу одржавања зграда.
“Овај проблем се, у најбољем случају, углавном решава путем извршитеља. У осталим случајевим потраживања остају ненаплаћена или иду у застаревање. Велики број станара злоупотребљава спорост система и добру намеру професионалних управника који не утужују из разлога што желе да избегну судске спорове и одржавају добар однос са уговорном страном”, каже наш саговорник.
“На територији Србије износ накнаде за професионалног управника по стану износи у порсеку 2 до 2,5 евра тј. 250-300 динара. Са просечним бројем од око 20 станова у згради долазимо до математике да је месечна накнада за рад управника око 50 евра по згради. Шта је исправно очекивати за тај новац, колико посвећености, какву услугу и приступ у односу на опхођење станара према управнику”, пита Новковић.