Šta je u fokusu francuskog predsedavanja EU, za RTS otkriva ambasador Košar

Zapadni Balkan izdvojen je kao jedan od regiona u fokusu francuskog predsedavanja Savetu Evropske unije. Predsednik Francuske Emanuel Makron najavio je politiku ponovnog evropskog angažovanja i investicija i za jun zakazao Samit sa regionalnim liderima.

Šta do tada čeka Uniju, šta mogu da očekuju zemlje aspiranti, za RTS govori francuski ambasador u Beogradu gospodin Pjer Košar.

Koliko se EU promenila u proteklih pet godina, od kada je, na početku mandata, predsednik Makron tražio da se transformiše, zaključno sa predsedavanjem Vaše zemlje Evropskoj uniji?

– Evropska unija se u velikoj meri promenila u poslednjih pet godina. To je učinjeno jer je suočena sa važnim izazovima – Bregzitom, pandemijom kovida 19, tenzijama u Evropi, u Ukrajini. Potreba za jedinstvom i jačim suverenitetom je bila vidljiva u svim zemljama Unije.

Ideje koje je izrazio francuski predsednik Emanuel Makron 2017. godine naišle su na veliki odjek. Ostvaren je napredak u domenu odbrane, osnovan je zajednički evropski fond da bismo se borili protiv pandemije, zahvaljujući zajedničkom zaduživanju osnovali smo fond za opravak od 750 miliona evra, u socijalnom domenu razgovara se o evropskoj minimalnoj zaradi, u domenu obrazovanja imamo univerzitete koji nastaju… Stvari idu napred.

Očekujete li da konferencija na proleće, kao završnica dvogodišnjeg procesa široke diskusije, uz učešće građana, otkrije smer kretanja Unije? Koji su najveći izazovi?

– Konferencija o budućnosti Evrope je inicirana pod nemačkim predsedavanjem. Zaključci će biti predati u maju i cilj je dati reč svim evropskim građanima da se izraze kakvu Evropu žele. Ti zaključci poslužiće da se dalje debatuje u demokratskim institucijama Evrope, a izazovi su jasni – pre svega da se omogući da EU bude reaktivna, da donosi odluke brzo, da krene sa energetskom tranzicijom, da potpuno dekarbonizuje ekonomiju, ali i da stekne veću nezavisnost u industriji, digitalnoj ekonomiji.

Inače, Francuska je započela konsultacije s mladima, 50.000 mladih učestvuje u debati s naglaskom na ekološke probleme, koji su hitni.

Tumači se da je u središtu francuske spoljne politike reforma i repozicioniranje Unije. Gde se nalazi proširenje na toj agendi i na agendi predsedavanja EU, ako predsednik Makron kaže da ovo nije Evropa koja može da ima 31, 32 ili 33 članice?

– Predsednik nije baš tako rekao. On je rekao dve stvari. Pre svega, Zapadni Balkan i Srbija imaju svoje mesto u EU. Te zemlje moraju imati jasnu i iskrenu perspektivu pristupanja u razumnim rokovima iz raznoraznih razloga, geografskih i istorijskih, zato što naši narodi dele zajedničke vrednosti, lične slobode, slobode medija, nezavisnosti pravosuđa.

Ono što još kaže jeste da EU već sada mora da reformiše institucije da bi se suočila sa izazovima. To je zahtev i koji se mora realizovati odmah.

Ranije se govorilo o rigidnom stavu Francuske prema proširenju, o politici reforme pre proširenja, da li se to u međuvremenu promenilo, da li je moguće da ta dva procesa teku istovremeno?

– Naravno da mogu, i to je uvek naš stav. Mi smo, što se tiče proširenja, i dalje veoma zahtevni kada je reč o uslovima koje države kandidati moraju da ispune. Mi znamo da je to težak proces koji ima za cilj da se napravi prava zajednica suverenih država koje dele iste vrednosti, koje poštuju iste standarde. To je nešto što želimo da nastavimo.

U junu se očekuje konferencija posvećena Zapadnom Balkanu. Koje će biti pozicije Pariza i hoće li Unija moći da konkretnije odgovori regionu?

– Cilj te konferencije je da možemo da razgovaramo o evropskoj perspektivi. Razmatramo modalitete te konferencije i ciljeve, moguće je da će ona osim država uključiti i civilni sektor. U tom procesu za nas je to važna etapa, ne samo da razjasnimo stvari nego i da damo dinamiku toj evropskoj perspektivi kojoj građani Zapadnog Balkana i građani Srbije mogu da veruju.

Koji je stav Pariza prema otvaranju novih klastera za Srbiju? Kako na proces utiču izbori, francuski i domaći?

– Francuska se raduje otvaranju klastera, naime klastera 4 koji se tiče zelene agende, i to nam otvara put za saradnju. Što se tiče ostalih klastera, klastera 3, odluku mora doneti 27 zemalja članica i to će doći u svoje vreme. Francuska, kao zemlja koja predsedava EU, trudiće se da se nađe konsenzus. To je važno, to je proces koji je ostvaren u vladavini prava. Što se tiče izbora u Francuskoj, mislim da to neće uticati na proces.

Bilateralno, govorili ste o dobrim vibracijama između Francuske i Srbije, a potvrdili ste i spremnost Francuske razvojne agencije da se dodatno angažuje. U kojim oblastima?

– Mislim da postoji bilateralni odnos koji je dobar na svim nivoima, jedan jako dobar dijalog i saradnja. Francuska agencija za razvoj, koja je u Beogradu tek dve godine, dobro pokazuje tu dinamiku u našim bilateralnim odnosima. Cilj je da se udvostruči angažovanje u Srbiji. Mi smo sada negde na 180 miliona evra i cilj je da se to ubrza i taj iznos poveća.

Francuska agencija za razvoj je u potpunosti u skladu sa ciljevima Pariske konferencije što se tiče klime i životne sredine, i upravo ćemo gledati u te projekte, a dijalog sa srpskim vlastima u toj oblasti je izvanredan.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar