Произвођачи подсећају да криза у производњи грађевинског материјала предуго траје, а да им је због руско-украјинског сукоба отежано и снабдевање сировинама.
„Пре свега смо се ослонили на поуздане партнере и постојеће с којима већ дуги низ година градимо поверење и они су нам била основа како бисмо могли да одржимо континуитет у пословању“, каже Дарко Гајић из компаније „Пештан“, Аранђеловац.
Иако криза десеткује грађевинаре, ниједан излагач није отказао учешће на Сајму. Заступљене су све грађевинске делатности и изложени новитети, попут мастер кључа за стамбене и пословне објекте.
„Запослени може проћи кроз пешачку баријеру, контролу приступа, може приступити својим паметним телефоном у моменту када се појави лифт, може доћи да га тачно одвезе на спрат где су његове канцеларије“, каже Драган Суханек из предузећа „Секјурити груп инт“.
На сајму се поставило и питање завршетка стратегије развоја грађевинарства.
„Кроз ту стратегију омогућили бисмо боље услове за грађевинске компаније и створили би се услови да наше грађевинске компаније конкуришу и буду носиоци великих послова и самим тим бисмо побољшали процес производње, остваривали би се већи приходи и била би упослена наша радна снага“, каже Данијела Рабреновић, архитекта „Конект консалтинг тима“ из Београда.
Весић: Стране компаније морају да номинују домаће подизвођаче
За ресорног министра Сајам је прилика да научимо како се планира, пројектује и гради. Најављује завршетак стратегије развоја грађевинарства.
„Инсистираћемо да када стране компаније раде да морају да номинују подизвођаче који су домаћи и тражићемо да се директно плаћају подизвођачи приликом плаћања ситуација да не би било ситуација да поједини извођачи задржавају новац и не плаћају подизвођаче“, каже Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
„Да омогућимо да наше компаније крену, да почну да раде и ван Србије, да почну да раде оно што је било некада и да напросто могу да раде велике и озбиљне инфраструктурне пројекте“, рекао је Весић.
Значај грађевинарства за економију Србије показује и његово учешће у бруто домаћем производу, који је прошле године износио шест одсто, а у 2022. се увећао на 6,4 одсто. Произвођачи поручују да фокус треба да буде и на грађевинским производима домаћег порекла и да се привредници региона удружују како би решили глобалне проблеме.