Планери украјинске војне обавештајне службе о нападима дронова на руске положаје у Сирији почели су да размишљају прошле јесени, недуго пошто је Москва, притиснута потребом за противавионским системима на украјинском фронту, повукла део опреме из те државе.
Оцењујући да су, повлачењем система С-300 из Масјафа на североистоку Сирије у октобру прошле године, руске акције у тој држави драматично ослабиле, украјински обавештајци смислили су сложену акцију у којој би, уз помоћ Курда, напали Русе и истовремено добили могућност да избегну одговорност за ову акцију.
Циљ ове операције био је да се руске оружане снаге натерају да врате део трупа у Сирију и на тај начин ослабе позиције на украјинском фронту, те истовремено нанесу губитке војске Русије и „Вагнера“.
Главне мете – Латакија и Тартус
Украјински планери идентификовали су две категорије могућих мета у Сирији – снажно брањене руске базе недалеко од Дамаска и на обали Средоземног мора, те слабије обезбеђена нафтна поља у централном делу земље, око којих су распоређени припадници „Вагнера“.
У обзир је узета и употреба поморских дронова, какве су Украјинци користили у нападима на бродове руске Црноморске флоте.
„Вагнер“ на нишану
Као мање атрактивне циљеве, украјински обавештајци означили су постројење за експлоатацију гаса Џихар, недалеко од Палмире, око којег су распоређени „Вагнерови“ плаћеници.
За тај напад предложена је употреба дронова, а уз амерички документ приложена је фотографија од 1. јануара на којој се виде возила припадника „Вагнера“ код града Фурклуса.
Као упозорење, Американци су у документ уметнули и фотографију од 27. новембра прошле године када су Руси испалили пројектиле из противваздушног система Са-22 ”панцир” на амерички дрон MQ-9 ”рипер”.
Турска се, бар до сада, није оглашавала поводом навода из овог документа, али се сматра да Анкара не би имала ништа против да курдски лидери, нападом на руске интересе у Сирији, навуку на плећа гнев Москве.
Истовремено, остаје нејасно шта би тачно Курди добили уколико би пристали да учествују у овој украјинској авантури.
Током новембра, како се наводи у документу, украјински планери идентификовали су низ логистичких проблема који би могли да утичу на њихове циљеве, укључујући и немогућност да успоставе базу из које би напади били изведени.
Планирање је обустављено 29. децембра, али за сада није објашњено тачно зашто је председник Володимир Зеленски издао такву наредбу, иако се као могући разлози помињу амерички притисак, недостатак дронова, те озбиљне сумње у успех операције.
Наводи се и да је мало вероватно да ће Украјина у блиској будућности одлучити да преиспита одлуку о прекиду планирања напада на руске снаге у Сирији, као и да би евентуалне акције могле навести Русију да нападне америчке интересе у региону, уколико буде сматрала да су Украјинци за ову операцију добили подршку Вашингтона.
Игра живаца у Сирији
Америчке резерве према украјинском плану, суштински, произлазе из серије инцидената са руским трупама у Сирији које су пре две године у неколико наврата две државе довели на ивицу отвореног сукоба.
Представници „Вагнера“ тврдили су да је погинуло највише 15 Руса, док је сиријска верзија догађаја у великој мери другачија. Дамаск износи да су се владине снаге и руски добровољци нашли на мети напада америчке авијације док су опкољавали неколико јединица Исламске државе. У овом нападу убијено је 55 припадника Асадових снага и 10 Руса, тврдио је тада Дамаск.
Према трећој верзији догађаја, коју је објавио немачки Шпигл, сиријске снаге су насупрот договору који су раније постигли Руси и Американци, покушале да преко понтонског моста пређу Еуфрат, али је напредовање заустављено после хитаца упозорења које су испалили Американци.
Руски војници, тврди немачки недељник, нису учествовали у овој операцији, али је између 10 и 20 припадника „Вагнера“ погинуло у америчком нападу касније тог дана. Руси који су страдали нису учествовали у борбама.
Месец дана касније, руски и амерички званичници успели су да, директним преговорима на терену, избегну сличан инцидент код Дер ез Зора.
Ваздушни напад руских снага на Ел Танф уследио недуго пошто су обавештајне службе у Москви оптужиле САД да обучавају локалне припаднике Исламске државе, познате као „такфири даеш“, за будуће акције у Украјини.
Према том извештају, око 500 бораца са Кавказа и из централне Азије увежбава се за саботаже и бомбашке нападе против руских снага.
Американци пак тврде да се у Ел Танфу обучавају припадници милиције Махавир ел Хавра, коју чине дезертери из сиријске војске и побуњеници против Асадовог режима. Њихову обуку већ годинама воде оперативци Централне обавештајне агенције са „циљем да из региона протерају групе блиске Исламској држави“.
Сиријска државна телевизија је, пре две године, објавила серију изјава заробљених припадника ове јединице, који су навели да су их амерички војници обучавали како да користе противавионске и противоклопне пројектиле.
Готово истовремено, Американци су оптужили Русију да регрутује сиријске борце за рат у Украјини, наводећи да Москва посебно тражи војнике који имају искуство у борби у урбаним срединама.
Руске снаге и припадници иранске Револуционарне гарде, под вођством касније убијеног генерала Касема Солејманија, сматрају се главним разлогом због којег је Башар ел Асад успео да опстане на власти упркос стравичном притиску побуњеника, које су здушно подржавали Американци и низ западних држава.