Pupovac za RTS: Očekujemo obnovu političkog dijaloga između Zagreba i Beograda

Predsednik Srbije poslednji put je bio u Hrvatskoj 2018. godine na poziv tadašnje predsednice Kolinda Grabar Kitarović, s kojom je dve godine ranije potpisao tzv. Subotičku deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske. Umesto napretka, sve je eskaliralo jula 2022, kada je predsednik Srbije nameravao da ode u privatnu posetu Jasenovcu i Pakracu. Usledile su jedna neformalna i usmena prijava dolaska i dve zvanične diplomatske protestne note.

Da li će prva zvanična poseta dvojice srpskih zvaničnika, posle dužeg vremena, i susret sa hrvatskim zvaničnicima, na Badnji dan, promeniti nešto u odnosima dve države? 

– Mi očekujemo obnovu političkog dijaloga, komunikacije između Zagreba i Beograda. Očekujemo početak obnove komunikacijskog poverenja između Zagreba i Beograda, koje je u proteklim godinama bilo ozbiljno narušeno i predstavljalo je prepreku za bilo kakvo ozbiljno međusobno komuniciranje i približavanje.

To bi trebalo da bude prvi korak u otopljavanju odnosa, prvi korak u građenju komunikacije i početka rešavanja otvorenih pitanja koja su na neki način nagomilana i koja opterećuju odnose između Zagreba i Beograda.

Znamo koja su najspornija otvorena pitanja – rešavanje ratnih zločina, pitanje nestalih pre svega… Koja ćemo pitanja najpre rešiti? 

– Nijedno od tih pitanja nije nepoznato, koliko god politički moglo biti teško. Ono što je važno jeste da se ta pitanja, kao što je pitanje nestalih, suđenje za ratne zločine, pitanje načina ostvarivanja komemorativnih praksi na ljude koji su stradali u ratovima na prostoru bivše zajedničke zemlje, posebno na prostoru Hrvatske, važno je da se ta pitanja depolitiziraju i da im se pristupi s ciljem izgradnje komunikacije i međusobnog poverenja, s ciljem da nijedno od tih pitanja ne bude sredstvo za međusobne pritiske ili da ne bude sredstvo da odnosi budu žrtva tih pitanja. Da ne budemo taoci onoga što je ratna zaostavština.

Danas na konferenciji potpisujete Deklaraciju o saradnji sa ministrom za ljudska i manjinska prava u Srbiji? Je li tako? 

– Tako je, to je rezultat saradnje između predstavnika hrvatske zajednice u Srbiji i srpske zajednice u Hrvatskoj, kojim ćemo definisati naše međusobne odnose i stvoriti pretpostavke za programsku saradnju u sferi kulture, sporta, i međusobnog približavanja radi boljeg razumevanja.

Zvaničnici dve zemlje su više puta u protekle dve decenije imali različite dogovore i postigne se napredak, ali odmah usledi i korak nazad. Može li ovaj napredak biti trajniji?

– Ovaj napredak može biti trajan ukoliko bude trezven, ukoliko ne bude euforičan, ukoliko ne bude samo simboličan i protokolaran.

Ukoliko se definiše kao pragmatičan oblik saradnje između dve susedne zemlje, koje deli ne samo međudržavna granica nego i granica Evropske unije, a koje opet imaju iste ciljeve, a to je članstvo u Evropskoj uniji.

Sigurnost, na jugoistoku Evrope i istovremeno – što je moguće stabilnije prilike na prostoru Zapadnog Balkana.

Da li postoji saglasnost u Hrvatskoj, između predsednika i premijera te zemlje, da se odnosi sa Srbijom otople, s obzirom na to da se gotovo ni u čemu ne slažu i u javnosti razmenjuju teške optužbe?

–Teško je reći da li postoji saglasnost jer, nažalost, komunikacija između predsednika i premijera je možda i lošija nego komunikacija između Zagreba i Beograda ovoga trenutka.

Ali nadamo se da to neće biti povod za nova zaoštravanja između predsednika i premijera, jer do sada nismo prepoznavali neke znakove zbog koji bi se to dogodilo, jer je svima u interesu da se ova otvorena pitanja reše.

Da pripadnici hrvatskog naroda i srpskog naroda u Hrvatskoj imaju miran život i da s druge strane, Hrvatska i Srbija sarađuju u tako krupnim pitanjima kao što je pitanje kontrole migracije, energetske budućnosti, i pitanje mira na prostoru Zapadnog Balkana.

Hrvatska je proslavila ulazak u Šengen, ovih dana manje slavi zbog uvođenja evra, čitamo svakodnevno o tome da su cene porasle za 20-30 posto? Kako je danas biti kupac u Hrvatskoj? 

– Sasvim sigurno da nije ugodno biti kupac u Hrvatskoj, jer su neki veliki trgovinski lanci ali i ovi manji, iskoristili priliku da se preračunavanje cena iz kune u evro, zapravo pretvori u neku vrstu njihovog načina korekcije cena, odnosno podizanja cena.

To nema veze sa ulaženjem u evrozonu kao takvu, ima veze sa time da je deo trgovaca iskoristio priliku da povećaju cene, što će Vlada Hrvatske morati ozbiljnim merama da suzbije jer je to s jedne strane kompromitovanje procesa ulaska u evrozonu, a s druge strane veoma ozbiljan udarac na novčanike i troškove građana.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar