Proširenje EU ponovo vruća tema, lideri Zapadnog Balkana u četvrtak u Briselu – šta je na stolu

Pred liderima EU i Zapadnog Balkana 23. juna u Briselu na stolu će biti i predlog o postepenom faznom pristupanju.

Suština ideje je da se ponude socijalne i ekonomske prednosti već tokom pregovora o članstvu, umesto čekanja na njihov kraj.

Ovakvu reformu već je podržao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, Austrija kroz svoj „non pejper“, kao i mnogi domaći i evropski eksperti.

„Treba prekinuti sistem po kojem, dok ste izvan EU, čekate 10 ili 15 godina da biste kao članica odjednom dobili milijarde evra“, ukazuje Pjer Mirel, bivši direktor za Zapadni Balkan Evropske komisije.

Dodaje da Bugarska, koja ima sličnu populaciju kao Srbija, dobija šest puta više iz evropskog budžeta nego Srbija.

To, kaže, nije dobro ni za ekonomiju, niti za sprovođenje reformi.

Napredak i EU fondovi 

Jedan od principa ovakvih predloga je: više za više. Što zemlja više napreduje dobija više fondova na raspolaganje.

„Ukoliko svaka od zemalja, u svakoj od nabrojanih oblasti, bude ostvarila ozbiljan napredak, biće joj omogućeno dublje integrisanje“, objašnjava Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Ukazuje da postoji i klauzula reverzibilnosti.

„Ukoliko zemlje budu nazadovale, onda će se sve privilegije povući. Predlaže se i da sve bude mnogo merljivije“, dodaje Minićeva.

Proširenje i zaglavljeni proces

Zemljama Zapadnog Balkana na samitu u Solunu 2003. godine poručeno je da će biti članovi EU kada ispune uslove.

U Briselu i sada kažu da politika proširenja ne može više da živi od tog obećanja, starog 19 godina.

„Mislim da su neki lideri, Mišel i Makron recimo, shvatili da ponuda EU Zapadnom Balkanu treba da bude doslednija i uverljivija. Mora da bude i inovativna, jer je dosadašnji proces jednostavno zaglavljen. Očigledno je jedino rešenje da se pokrene na novi način“, smatra Šada Islam, urednica Evropskog posmatrača.

Jedna od predloženih novina je da zemlje Balkana ulaskom u EU ne bi odmah automatski imale pravo veta. 

„U prvoj fazi članstva, imali bi sve prednosti zemlje članice i sve fondove na raspolaganju, ali ne i pravo veta pri glasanju, ni mesto komesara. To bi pomoglo da zemlje članice, koje strahuju od paralize odlučivanja, prihvate nove članice“, kaže Pjer Mirel.

Uz brojne kritike, predloge za reformu i tri nove kandidature: Ukrajine, Moldavije i Gruzije, koje čekaju odgovor, politika proširenja ponovo je na raskrsnici.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar