Pred poslanicima su izveštaji Fiskalnog saveta Srbije, Agencije za sprečavanje korupcije, Državne revizorske institucije, Zaštinika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i drugih.
Skupština Srbije bira nezavisne državne organe, pa se tako jednom godišnje pred parlamentaracima nađu njihovi izveštaji o radu. Sva ova tela postoje kako bi vršili kontrolu pravilnosti i zakonitosti rada nosilaca javnih vlasti.
Pored rasprave o izveštajima, poslanici će na sednici koja je u toku birati i direrktora Agencije za sprečavanje korupcije, a Ministarstvo pravde je na osnovu rang liste Pravosudne akademije predložilo tri kandidata.
Kandidati za direktora Agencije za sprečavanje korupcije su dosadašnji direktor Dragan Sikimić, njegov zamenik Dejan Damnjanović i Kosta Sandić koji je dugo godina radio u Komercijalnoj banci.
Poslanici treba da potvrde više međudržavnih sporazuma, kao i da usvoje zakon koji se odnosi na izgradnju pruge Beograd-Niš.
Vesić: Ko je kralju Milanu odredio da gradi prugu Beograd-Niš?
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić odbacio je kritike opozicije, koja je tvrdila da se za prugu Beograd-Niš uzima kredit u iznosu od 2,8 milijarde evra, precizirajući da je reč o ukupnoj vrednosti pruge, a da je kredit u iznosu od 1,6 milijardi evra.
„Kredit je tačno 1,6 milijardi evra, od čega je 1,1 milijarda evra od Evropske investicione banke i oko 500 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj. EU će nam dati grant od 598 miliona evra, a ostatak oko 527 miliona evra biće finansiran iz budžeta Srbije“, rekao je Vesić u Skupštini Srbije.
On je pozvao opoziciju da koristi tačne podatke o zaduženju. Prema njegovim rečima, za izgradnju pruge između Beograda i Niša koja će omogućiti da građani za 100 minuta stižu od jednog do drugog mesta raspisuje se tender po procedurama Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Na pitanje opozicije ko određuje koje su pruge važne, Vesić je upitao ko je kralju Milanu odredio da gradi prugu između Beograda i Niša?
„Ja milsim da je ta pruga važna, nekome očigledno nije. Građanima koji žive u Nišu je važna. Imamo i drugih značajnih pruga, ali ta pruga je kičma Srbije koja spaja sever i jug“, napomenuo je Vesić.
On je naveo i da su drugi železnički projekti rađeni u skladu sa tenderskom procedurom.
„Kada pričamo o drugim železničkim projektima kao što je Stalać-Đunis, takođe je rađen po tenderskoj proceduri. Kada pričamo o deonici Niš-Dimitrovgrad, takođe je rađen po tenderskoj procedurei i tu je EU dala grant od 110 miliona evra, 134 miliona evra je kredit Evropske banke za obnovu i razvoj, a ostatak 20 miliona evra trebalo je da se obezbedi iz budžeta Srbije“, rekao je Vesić.
On je istakao da je, kada je reč o tom projektu, bilo nedopustivo kašnjenje od 2018. godine vezano za pripremu tenderske dokumentacije.
„Zato će neko u Železnici ko je kriv da odgovara, jer ja zaista mislim da je novac trebalo ranije da se potroši. Zato sam ubrzao procedure u vezi sa rekontrukcijom pruge Niš- Dimitrovgrad jer je u međuvremenu završen tender. Ove godine počinje rekonstrukcija pruge“, rekao je Vesić.
Vesić je naglasio da u periodu od 1976. do 2012. godine nije izgarđen nijedan centimetar nove pruge, dodajući da je između 2012. i 2022. godine izgrađeno 134,7 kilometara novih pruga.
„Između 2001. i 2012. je obnovljena samo jedna pruga od 31 km, a od 2012 do 2022. godine obnovljeno 754, 9 km pruga. U ovom trenutku se rekonstruiše ili gradi 156 km pruga, a u planu je da se u narednih 10 godina rekonsturiše 1729 km pruga. To su činjenice“, podvukao je Vesić.