Зграда „Биосенса“ је посебна по архитектури, али и стварима које ће се тамо развијати и производити, а реч је о „био-причама“ које се ослањају на ИТ, истиче директор института Владимир Црнојевић.
„Зграда је јединствени објекат у Србији, има много нових елемената, издваја се језгро зграде које плива на четири гумена јастука и апсорбује све вибрације, аутомобил ако прође зграда може да се затресе, али центар остаје непокретан, што је захтев за развој у нанотехнологији, говоримо о скали од нанометара, свака микровибрација је критична“, рекао је Црнојевић.
Други проблем јесте прашина – свако зрно значи да је пропала ствар и неопходно је да то језгро буде и чиста соба, објашњава директор Института.
„Честице се филтрирају помоћу специјалне конструкције где се из ње све избацује и остаје чист ваздух без икакве честице унутра“, истиче Црнојевић.
У фокусу Института је спој ИТ-ја и био-света, а „Биосенс“ је препознатљив по раду на пољопривреди будућности, како би се популацији обезбедило довољно хране.
„Поред тога имамо велики део истраживача који се баве заштитом животне средине и део који је ушао у биомедицину. Све био приче које се ослањају на ИТ нама су интересантне“, навео је Црнојевић.
„Биосенс“ је добио грант од 14 милиона евра – пројекат Института је био први од 170 предлога пројеката који су били поднети. Уз 20 милиона евра који су исплаћени од стране Владе урађена је инфраструктура и набављена опрема која се налази у згради.