Иако је претио да ће отети дете, мајка дечака није веровала да ће то заиста и урадити. У току је бракоразводна парница и чекали су да суд донесе привремену меру за виђање детета.
„Ја сам и поред тога желела да моје дете има добар однос са оцем, да га виђа, свакодневно сам га водила, зато што сам сматрала да је то од виталног значаја за развој детета. Ја се првенствено питам како је могуће да моје дете пређе границу без пасоша, који се налази код мене, без моје сагласности“, каже Јелена Абрамовић.
Отац је рекао да ће своју верзију испричати за неколико дана, у присуству адвоката. Тврди да мајка већ дуже време занемарује дете, преносе медији. Са случајем је упознат и конзулат Србије у Цириху. Сутра ће мајку примити у Министарству спољних послова.
„После сутрашњег састанка ћемо видети шта се све може предузети на основу тих утврђивања чинењичног стања и на основу тога се може, односно мора се тражити информација од представника те земље и правна помоћ колико је то могуће“, рекао је минстар спољних послова Ивица Дачић.
Каже да ће Министарство максимално помоћи Јелени Абрамовић.
Из тужилаштва саопштавају да су покренули поступак за враћање детета у Србију, на основу Хашке конвенције.
„Ту је Хашка конвенција врло јасна – ако се без сагласности другог родитеља дете одведе у другу државу, оно мора бити враћено у земљу одакле је одведено. Онда ту се води поступак поверавања детета и свега, са којим родитељем ће дете да живи и на који начин ће да виђа другог родиттеља“, каже Вања Мацановић.
И док се свако од родитеља бори за своју истину, остаје отворено питање – са каквим документима је дечак прешао границу.
„Без сагласности мајке дете није могло изаћи из земље. Оно што вам могу рећи је да велики број грађана често пријављује да нису контролисана допуштења другог родитеља, уколико није присутан на месту преласка границе, и то јесте питање које би требало да се поведе“, каже Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу.
Ово није усамљен случај, кажу надлежни. Апелују да се грађани у таквим ситуацијама обрате Министарству спољних послова или дипломатско-конзуларним представништвима у иностранству, да би могли брзо да реагују.