Ариљска малина надалеко је позната, а бегечка шаргарепа недавно је кренула да осваја свет. Футошки купус узгаја се од 16. века у Војводини, а нема доброг весеља без сремског кулена и сира са Златара. Гастрономско наслеђе сваког простора наше земље део је и његовог идентитета и традиције. Како би се очувале културно-историјске вредности, али и знање наслеђено од предака важно је заштитити их, али и – означити.
„То значи и потенцијал за извоз на тржиште Европске уније, будући да би тако традиционални производи из Србије имали исту ознаку квалитета као оригинална грчка фета, италијански пармезан, шпанска Иберико пршута или Пашки сир“, каже Вук Вујачић из удружења Оригинал Србија.
Оригинал Србија је организација цивилног друштва која окупља удружења произвођача производа са ознаком географског порекла и заговарају решења која ће довести до регулације ове области. Њихови активни напори усмерени су, између осталог, и ка регулисању националног логотипа. За све то су добили подршку кроз пројекат Дијалог промена чији је циљ успостављање дијалога између цивилног и јавног сектора, а који подржава Европска унија.
Сертификат би требало да буде резервисан само за оне произвођаче који поштују прописане процедуре, и њих би, кажу у удружењу Оригинал Србија, требало адекватно правно заштитити. Тако се од нелојалне конкуренције штите прозвођачи, а потрошачи могу да буду сигурни да имају квалитетан производ.