„Institucije Republike Srbije i njihovi predstavnici, kao nosioci javnih funkcija, dužni su da svojim građanima i budućim generacijama garantuju punu primenu budućih sporazuma između Kosova i Srbije“, ističe se u saopštenju NVO.
Ukazuje se da je to istorijska prilika da vlasti u Srbiji i njeni građani prihvate realnost, kao i da se postave temelji za izgradnju dobrosusedskih odnosa Srba i Albanaca koji bi trajno promenili perspektivu čitavog Balkana.
Dodaje se da svaka nemogućnost razgovora sa Prištinom ima korene u našoj konfliktnoj prošlosti te je, kako se navodi, preko potrebno da se rešenja pronalaze radom na uzrocima koji predstavljaju žarišta našeg nerazumevanja i imaju posledice na svakodnevne živote ljudi.
„Našim društvima potrebno je zrelo i odgovorno političko delovanje, koje otvara prostor za razmenu na svim nivoima i promenu ustaljenog načina na koji se međusobno posmatramo više od tri decenije. Smatramo neophodnim za trajno društveno isceljenje da se nastavi zaustavljen proces traganja za sudbinom ubijenih i nestalih tokom oružanog sukoba na Kosovu i da se počne sa primenom mehanizama tranzicione pravde na institucionalnom nivou“, navodi se u saopštenju.
Naglašava se da institucije Srbije moraju biti odlučne, istrajne i spremne da zaustave ekstremističke politike i delovanja različitih grupa i pojedinaca, uključujući i one grupe i pojedince koji, kako se navodi u saopštenju, deluju ili su delovali uz podršku vlasti u Srbiji a koje ugrožavaju mir, evropsku budućnost zemlje i promovišu kršenje ljudskih prava, diskriminaciju, mržnju i laži u javnom prostoru.
„Evropski pregovori Beograda i Prištine i sporazum koji je predstavljen pregovaračkim stranama moraju biti transparentno komunicirani uz iznošenje svih relevantnih informacija u javnost“, smatraju NVO.
Ocenjuju da novi sporazum dobra prilika za zaokret Srbije i izgradnju politike pomirenja koja će graditi veze, čuvati mir i jačati vladavinu prava.
Smatraju da je to ujedno i prilika da Srbija svetu pokaže da se njena spremnost da ide napred ogleda u hrabrosti da donose odluke koje doprinose rešavanju istorijskih konflikata.
U saopštenju se zaključuje da je samo takav politički i društveni kurs garancija za neponavljanje sukoba iz prošlosti i izgradnju budućnosti u kojoj jedni drugima nismo pretnja, već partneri.
Saopštenje je potpisalo 19 nevladinih organizacija i pojedinaca – Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, Hartefakt, Centar za praktičnu politiku, Civil Rights Defenders, Institut za evropske poslove, Građanske inicijative, Žene za mir, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Novi optimizam, Centar za ljudska prava Niš, Konsultacije za lezbejke, Nataša Govedarica, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom Srbija, Beogradski centar za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Biljana Srbljanović, Svetislav Basara, Atina – Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.