Nikolić o poseti Fon der Lajen: Ne očekujem oštre poruke, signal da je EU stalo do ovog regiona

Koje poruke u Srbiju donosi predsednica Evropske komisije? Posetu je najavila tokom samita Evropske političke zajednice u Pragu, kada je rekla „da je region Zapadnog Balkana deo evropske porodice“. Najavljeno je da će se u Nišu i Beogradu danas govoriti o energetici, usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i dijalogu Beograda i Prištine. O značaju posete Ursule fon der Lajen i evropskoj perspektivi regiona govori Miloš Nikolić, predsednik Libeka.

 

Glavne teme posete podudaraju se sa prioritetima nove Vlade. Između ostalih, energetika i spoljna politika. Dok je predsednica Komisje bila u Skoplju, dogovoreno je da Severna Makedonija dobije 80 miliona evra kao hitnu budžetsku podršku za borbu protiv energetske krize. Šta može da očekuje Srbija?

Srbija može mnogo da očekuje, dakle, ovo jeste izuzetno značajna poseta. Ona najvljuje jedan energetski paket podrške za čitav region, svakoj zemlji. Prvo ide u Niš, EU tu učestvuje sa 50 miliona evra bespovratne podrške to je faktički donacija evropskih obveznika, za naše gasno povezivanje sa Bugarskom što ima širi geostrateški značaj.

Dakle, s jedne strane gospođa Fon der Lajen navodi konkretne finasijske podrške koje će imati, a sa druge strane takođe najavila je da će zemlje Zapadnog Balkana zajedno sa zemljama EU učestovati u kolektivnoj kupovini gasa po povoljnijoj ceni to je izuzetno snažna poruka.

Mi sada vidimo jednu ekonomsku demonstraciju moći sa strane EU kao snažan signal da EU ovde jeste u strateškom smislu stalo do ovog regiona. Ranije smo čuli da je za Srbiju opredeljeno oko 100 miliona evra podrške u vidu donacije za energetiku. Ovo je poseta koja trasira put izgradnje nove energetske arhitekture u regionu.

Od početka rata u Ukrajini, isto toliko se i analizira spoljana politka Srbije, odnosno njeno usklađivanje sa Evropskom unijom. Predsednica Komisije stiže u Srbiju u trenutku kada je, barem prema istraživanju, protiv uvođenja sankcija Rusiji 64 odsto građana, 16 je za usaglašavanje sa Unijom po tom pitanju. Više od toga – petina nema stav. Šta sugerišu podaci?

Ne očekujem posebno značajnih tih oštrijih poruka. Naravno tih očekivanja postoje što se tiče sankcija. Odrđen procenat građana u tom istraživanju smatra da sankcije nisu bezuslovne, ukoliko bi se Srbija suočila sa naznakama neke štete građani su spremni da revidiraju stav.

Suština ove posete je da se pošalje snažna poruka da ovaj region pripada Evropi da je Evropa spremna da pruži ogromnu finasisjku podršku da se ovaj region ne suoči sa ozbiljnijom krizom.

Da su evrointegracije zemalja ZB ovom dinamikom održive?

Cilj Evropska unija kao krajnji strateški cilj i nove Vlade kao što smo čuli i u ekspozeu dakle mora da ostane kao prioritet to je važno za razvoj naše zemlje za izgranju ekonomskog prosperiteta. Međutim, ja bih to dopunio jednim proaktivnijim stavovima, ja smatram da uprokos tome da ovaj cilj ostaje ali on je malo dugoročniji on je malo dalje pomeren u budućnost.

Mislim da Srbija jednom pragmatičnom politikom da teži tome da se integriše sa jedinstvenim tržištom Evrope, da uđe u evropski ekonomski prostor da se pre svega napravi jedno regionalno zajedničko tržište to je u idelanom slučaju, a može Srbija proaktivnom poliitkom da teži tome da uđe u zajedničkom tržište EU to je srž same EU to su 4 slobode kretanje – robe, kapitala, slobode i ljudi to bi imalo izuzetne koristi za našu ekonomiju, a u Srbiji bi mogao da se napravi širi poliitčki dogovor kao jedno međurešenje ne odustajući od stalnog članstva da ovo bude realistično, a i Brisel bi se suočio sa tom nekom vrstom izazova da mora prvo da se reformiše pa da se onda širi što se tiče punopravnog članstva već da nas integriše.

U jeku je kriza Beograda i Prištine, a sve uoči isteka roka za preregistraciju vozila. Bila je juče na KiM, nismo čuli konkretne poruke. Donosi li dodatni pritisak na Srbiju?

Ona je Pripštini dala neke konretne podstizaje za viznu liberalizaciju, i takođe podršku što se tiče energetskog sektora, mislim da je ideja da relaksira te odnose, ne verujem da će da vrši neki dodatni pritisak na naše rukovodstvo, ona zna koje su pozicije, zna da se kratkoročno neće pormeniti, sada nam je važno da se okrenemo tom jeziku podrške i solidarnosti.

I Nemačka insistira da se intenzivira debata o zbližavanju zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije. Sledeće nedelje okupiće se šefovi država i vlada ZB na Samitu Berlinskog procesa. Nije bilo za osam godina velikih pomaka u okviru te incijative, pojačava li se tempo Berlina?

Tako je apsolutno pojačava dolazi do značajnog ubrzanja krajnji cilj Berlinskog porcesa jeste izgranja zajedničkod tržišta imamo najavu potpisavinja ta tri sporazumea koji će olakšati kretanje građana sa ličnim kartama i međusobno priznavanje diploma i profesionlanog sertifikata sve su to koraci ka onome što sam rekao da se ide ka ekonomskoj integraciji i poželjno što bržoj integraciji sa evropskim tržištem.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar