Противправна депортација становништва, посебно деце и нелегално пресељавање из окупираних подручја Украјине у Русију, Међународни кривични суд ставља на терет Владимиру Путину. Налог за хапшење издат је и руској комесарки за права детета. Већ шестог дана рата, тужилаштво у Хагу најавило је истрагу о могућим ратним злочинима. Четири пута је тужилац Карима Кан био у Украјини.
„Судије су анализирале информације и доказе које је поднео тужилац Карим Кан. Одлучиле су да постоје веродостојне оптужбе“, каже председник Међународног кривичног суда Пјотр Хофмански.
Међу првима, председник Украјине Володимир Зеленски тражио је да Путин буде оптужен. Придружили су се лидери Француске, Немачке, Пољске, балтичких држава.
„Лидер терористичке државе званично је постао осумњичен за ратне злочине. У оквиру кривичне истраге коју су обавиле украјинске власти, евидентирано је више од 16 хиљада случајева присилне депортације украјинске деце“, поручио је Зеленски.
Украјина није потписница Римског статута којим је основан Међународни кривични суд. Русија је била, али је потпис повукла 2016. године. „Русија нема никакве одговорности према том суду – не сарађује са њим, а налози за хапшење које је издао суд биће за нас ништави“, рекла је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
Амерички председник је задовољан одлуком суда. Шеф европске дипломатије сматра да би требало утврдити одговорност Русије за ратне злочине. Реакција стиже и из Берлина. „Нико није изнад закона.То је веома важан стуб међународног права. Сви знамо да је Међународни кривични суд важна институција која је добила мандат кроз међународне уговоре“, изјавио је немачки канцелар Олаф Шолц.
Какав је став правника
На том трагу, правници подвлаче – да би правда била универзална мора подједнако да важи за све.
Адвокат Бранислав Тапушковић каже да је сигурно било много злочина током рата у Украјини. „После оснивања сталог Међународног суда, међутим, било је ратова у Авганстану, Ираку, Либији и Сирији, са много цивилних жртава, попут бомбардовања Југославије.Aко треба да се одговора да би се универзална правда постигла – треба одговара свако од оних који је командовао војскама на туђим територијама“, наводи Тапушковић.
Новинар, публициста и дипломата Драган Бисенић објашњава да у овом случају, чак и у оним земљама које подржавају овакву одлуку, јасно је да су могућности не тако велике, као и вероватноћа да се руски председник нађе пред било каквим трибуналом.
Они који сматрају „да могу усред бела дана да почине злочин, а да ноћу спавају мирно, нека погледају историју, поручује тужилац Кан. Нико, каже, није мислио ни да ће Слободан Милошевић, завршити у Хагу.
„Србија је неупоредива са Русијом, која је нуклеарна сила и протеже се на 17 милиона километара квадратних. Највеће мањкавости Трибунала су што га не признају и не прихватају највеће земље“, каже Бисенић.
Тапушковић подсећа да је Америка у више наврата спомињала да ниједан једини војник не може бити изведен ни пред кога, осим пред амерички суд.
Хоће ли Путин путовати
Након налога за хапшење у првом плану је питање – хоће ли и где Путин путовати, а да не буде ухапшен и изручен. Према најавама, требало да присуствује самиту чланица БРИКС-а у Јужној Африци која признаје МКС.
„Очекује се да ће све државе, пре свега афричке, да заузму одређени став или према сусретима са руским председником или са посетама Москви. Јужна Африка на самиту САД је одбацила захтевза увођење сакција Русији, образлажући да се сада ситуација у свету развија у корист руског концепта“, каже Бисенић.
Дипломате очекују да се и пред Србију поред санкција стави и захтев да подржи одлуку Суда. Не сматрају ни да је тренутак издавања налога случајност. Си Ђинпинг треба да путује у Москву, а развој односа Кине и Русије, Запад засигурно не гледа благонаклоно.