Milivojević: Šolc pokazao da se Nemačka vraća u naš region na aktivan način

Predsednik Vučić je juče u Berlinu razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, ali i imao radnu večeru sa specijalnom izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, na kojoj je bio i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti. Zoran Milivojević ističe da ćemo tek da vidimo kako je prošla večera u Berlinu.

„Dijalog će biti deblokiran onog trenutka kada Priština odustane od svojih maksimalističkih ciljeva, odnosno insistiranja da se dijalog vodi isključivo na poziciji priznanja. U tom trenutku možemo govoriti o proboju prema onom suštinskom dijalogu“, kaže Milivojević.

Naglašava da je za njega vest pozitivan trend bilateralnih odnosa, jer je i kancelar Šolc konferenciju upravo time i počeo.

„Nama je Nemačka najvažniji partner. Druga stvar, podrška Srbiji u njenim evrointegracijama i odlučnost Nemačke da se založi za politiku proširenja – to je ono u čemu je Šolc bio izričit“, dodaje Milivojević.

Kada je reč o tome što je Šolc rekao da želi lično da se založi za Srbiju, Milivojević ističe da je to važna poruka.

„To znači da ključna zemlja u Evropskoj uniji želi da se EU vrati na onu politiku koja je bila najuspešnija, a to je politika proširenja. Drugo, da ovaj naš region vidi ne u perspektivi nego kao u punopravnom članstvu u EU kao ključni interes EU u ovom trenutku, imajući u vidu i kontekst u kojem se nalazimo i situaciju i Evropi, ali i generalno na globalnom planu“, kaže Milivojvić.

Dodaje da, imajući u vidu rusko-ukrajinski sukob, bi to bio jedan od elemenata stabilizacije i budućeg nastupa EU kao globalnog faktora.

Pored toga, kako kaže, to znači i vraćanje Nemačke u region na aktivan način.

„I interes da se dva zaostala posla, kako to na Zapadu kažu, Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina reše pozitivno u funkciji evropskih i evroatlanskih integracija“, poručuje Milivojević.

Preuzima li Berlin kormilo dijaloga Beograda i Prištine 

Na pitanje da li Berlin pokušava da preuzme kormilo u dijalogu, Milivojević kaže da pokušava svakako sa pozicije koju Nemačka ima i u EU, ali i sa pozicije neposrednog interesa Nemačke.

„Mislim da se suština dijaloga i njegov suštinski uspeh ne može ostvariti bez Vašingtona“, dodaje on.

Govoreći o tome koliko je Olaf Šolc pod uticajem Vašingtona, Milivojević kaže da jeste na određeni način, ali da ne bi nikako trebalo zanemariti nemačke posebne interese u ovom slučaju.

„Posebno što je ovo evropsko pitanje, Nemačka smatra da Evropa ima nadležnost i Evropska unija za ovaj region, uključujući i za dijalog kao posrednik“, dodaje.

Pet meseci je prošlo od kada je Olaf Šolc izabran za nemačkog kancelara, a govoreći o tome koliko je važno što je došlo do jučerašnjeg razgovora, Milivojević kaže da je to direktno uključenje i Šolca u ovu problematiku i ovaj region na najdirektniji način sa promocijom nemačkog uticaja i ubuduće.

„Šolc je samom činjenicom koliko je Nemačka moćna i važna, važan i on kao nemački lider i prvi čovek nemačke politike, a koliko će se on sam kao lider nametnuti videćemo u narednom periodu. Ipak treba vremena da se nadomesti liderstvo koje je imala Merkelova i njen uticaj kao lidera“, navodi Milivojević.

Ukazuje da je jučerašnji sastanci bili u funkciji i toga da se Šolc predstavi i da se preporuči kao budući lider na čelu najvažnije zemlje EU.

Na pitanje da li je ideja o podeli Kosova otišla u prošlost, Milivojević kaže da je Šolc juče dva puta odbio da dogovori na to pitanje.

„Mislim da treba računati na potvrdu nemačke politike od ranije, dakle na kontinuitet. Nemački stav je vrlo jasan da nema promene granica u regionu, pri čemu Nemačka smatra da su nove granice sa potvrdom kosovske državnosti odnosno sa Srbijom bez Kosova i Metohije“, navodi.

„Šolc ima određeno razumevanje kada je u pitanju pozicija Srbije“

Kada je reč o poziciji Srbije prema Rusiji, Milivojević kaže da je to sasvim sigurno bila nezaobilazna tema.

„Ono što smo čuli i što mislim da je strašno važno i za nas pozitivno, to je što je kancelar Šolc na konferenciji za štampu i u svom nastupu pozitivno ocenio dosadašnje poteze Srbije i stav Srbije – dva glasanja u UN protiv Ruske Federacije i to je naglašeno dao do znanja da je to važno i da to treba imati u vidu“, dodao je Milivojević.

Smatra da to znači da nemački kancelar ima određeno razumevanje kada je u pitanju pozicija Srbije.

„Pogotovu što je on ekspert za ekonomiju i što zna šta znači nacionalni interes u pogledu energenata pošto je Nemačka i sama sa tim suočena i ima stav koji nije radikalan i tvrd“, navodi.

„Vidimo otpor u okviru same EU kada je reč o sankcijama“

Govoreći o jučerašoj odluci EU o zabrani uvoza nafte iz Rusije, Milivojević ističe smo videli da to baš ne prolazi tako lako.

„To je stav koji polazi od toga da sa sankcijama treba biti radikalan i čvrst prema Rusiji. Međutim, vidimo otpor u okviru same EU i da četiri države žele izuzeće i vidimo da sada dolaze na naplatu sve one posledice ovog rata i sve ono što će uticati na Evropu u narednom periodu, tj. sve ono što će Evropa trpeti u narednom periodu zbog ovog sukoba i to u pogledu normalnog života i funkcionisanja“, poručuje Milivojević.

Ističe da će trpeti najviše i građani, ali i privreda, kao i da to nemačka privreda najviše oseća, jer svu svoju snagu crpi iz ekonomske snage.

Ukazuje da se posledice već vide kada je reč o energetici, ali će se tek osetiti kada je reč o hrani.

„Imajući u vidu da su Rusija i Ukrajina globalni svetski proizvođači hrane to će se osetiti, tako da porast cena ćemo tek imati“, dodaje.

Rublja je nikad jača, a Milivojević kaže da je to jedna od posledica.

„Nisam očekivao sukob ovakvih razmera i sve ovo što je sledilo. Iskreno se nadam da se to neće dalje produbljivati, ali teško je biti optimista u okolnostima s kojima smo dnevno suočeni“, zaključuje Milivojević.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar