Предраг Марковић је, указујући на велики трагедију у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду о којој је писао на порталу РТС „ОКО“ у тексту „Смрт у школи: Убија ли дух времена?“, као и масовно убиство у околини Младеновца и Смедерева, истакао да је разоружање грађана сигурно корисно као и психијатријски и психолошки рад са родитељима и децом.
„Да ли ће то спречити, нико то не зна, јер је тај догађај такво зло непоновљиво. Сада сви нападају систем, међутим, за такво зло не може нико да се спреми“, указује историчар.
Додаје да су рађена истраживања у којима је статистички безначајан број људи који су се одбранили пиштољем.
„Пиштољ је оружје за напад. Професор с Харварда је хиљаде случајева убистава изучио и скоро никада пиштољ није одбрамбено оружје. То је један мит да вама треба пиштољ да се браните од разбојника који вам уђе у кућу. Тако да је разоружавање сигурно једна корисна мера“, наводи Марковић.
Међутим, указује, како наводи на једну чудну појаву, да сва убиства у свету опадају, сем убистава по школама и масовних.
„Та масовна убиства, поготово школска убиства су једина чији број расте у задњих 25 година“, навео је историчар.
Истиче да је најнаоружаније друштво у Европи грчко острво Крит, а да на њему нема масовних убистава. Традиција, каже, држи некако оружје под контролом.
„Прво школско убиство десило се 1996. године у Америци. Ту има неке везе са губљењем осећања заједништва. Школске убице су углавном отуђени људи без икаквих саосећања с другима. Емпатија је ту кључ, јер се у традиционалном друштву убија из неких традиционалних разлога. Крвна освета, верска мржња, политички разлози. A школска убиства немају никакав друштвених разлога, она су гест поремећених појединаца“, сматра Марковић.