Kristofer Hil: Ne bih poredio 1999. i 2022, Srbija mora da krene napred, SAD su tu da joj pomognu

Gospodine ambasadore, dobro došli na RTS i hvala Vam za ovaj razgovor.

Hvala vam, drago mi je što sam ovde.

U poslednjih nekoliko dana vidimo rast tenzija između Beograda i Prištine. Aljbin Kurti optužuje Beograd za navodne planove o invaziji na Kosovo, dok srpski predsednik to demantuje i naziva nonsensom i opravdanjem Prištine za napad na srpske sredine i čak ubistva Srbe na severu. Kako vi vidite ovu situaciju?

Svakako smo uočili rast tenzija u poslednje vreme. Mislim da je važno razumeti da očekujemo neke važne sastanke pod pokroviteljstvom EU i gospodina Lajčaka i to već sledeće nedelje. U izvesnoj meri treba da gledate na mogućnosti i da imate vere u te razgovore sledeće nedelje nasuprot ovim rastućim tenzijama.

Lično mislim da imamo više razloga za optimizam nego pesimizam, ali i da sve strane moraju malo da obuzdaju svoju retoriku jer je bilo nekih teških reči, što nije baš od pomoći ovom procesu. Ova pitanja se moraju rešavati dijalogom, a EU je veoma spremna da baš to uradi.

Ali ovakva atmosfera ne pomaže tom vašem optimizmu, zar ne?

Ne, ovakva atmosfera nikada ne pomaže. Ali mnogo toga je na stolu, bilo je mnogo priprema za sledeću nedelju i nekako sam optimista da će biti napretka. Ljudima je stvarno potreban taj napredak, sve ovo predugo traje i mislim da je zbog toga mnogo nezadovoljstva. Hajde da vidimo možemo li imati taj napredak, koji će onda stvoriti momentum pa da vidimo možemo li da krenemo napred.

Pomoćnik zamenika državnog sekretara, gospodin Eskobar, izjavio je prošle nedelje da Zajednica srpskih opština mora biti tema sastanka u Briselu 18. avgusta. Da li SAD vide ZSO kao prioritet, hitniji nego što su registarske tablice ili lične karte?

Mislim da je gospodin Eskobar ukazao na veoma važnu stvar. Budući da je ZSO predviđen od početka celog ovog procesa dobro je podsetiti sve da to mora biti na dnevnom redu i da se mora naći pristup za to. Neizbežno je pitanje šta je budućnost srpske zajednice na Kosovu, koliko se bezbedno Srbi osećaju na Kosovu, da li žele da ostanu na Kosovu. Mislim da su ideje koje su iznesene za uspostavljanje ZSO dobar pristup i mislim da je vrlo mudro od gospodina Eskobara što je to sada pokrenuo. Mislim da je važno da različite strane budu spremne sa svojim predlozima i da bude jasno da ovakva rešenja, koja postoje u mnogim demokratijama mogu biti primenjena i na Balkanu.

Ali ako ćemo da merimo šta je urgentnije, naravno da srpska strana želi da vidi da se ZSO konačno uspostavi posle, koliko… devet godina?

Često ono što je urgentno nadviče ono što je važno, ali ja mislim da nema važnijeg pitanja od toga kako će srpska zajednica živeti u budućnosti na Kosovu. Mislim da je ZSO dobar put, o tome se godinama govori i vreme je da se stavi na sto i povede ozbiljan razgovor o tome.

Može li se onda očekivati da albanska strana bude pritisnuta da to prihvati ili ne?

Mislim da ideja o ZSO, a naravno tu ima dosta detalja, mnogo je detalja u takvim stvarima, ali mislim da se ovde radi o evropskim standardima. Ako države, uključujući i Kosovo, žele da dostignu evropske standarde i da budu prihvaćene u porodicu evropskih naroda, onda moraju tome ozbiljno da pristupe.

Obe strane moraju ozbiljno da se posvete ovom pitanju, njegovom rešavanju, suočavanju sa problemima i to sa namerom da konačni cilj bude funkcionalan i održiv u stvarnom svetu. Nije dovoljno da pričamo teoretski, moramo da vidimo i šta će praksa da pokaže, kako će se to ponašati u budućnosti.

Ovo se ticalo Briselskog sporazuma, ali vi bi trebalo da brinete o Vašingtonskom sporazumu. Šta se s time događa? Mnogo puta nam je ponovljeno da se u SAD administracije menjaju, ali da spoljna politika manje-više ostaje ista. Ima li sada razlike?

Vašingtonski sporazum je jedan od neobičnijih sporazuma koje sam čitao. Nisam bio na potpisivanju, ali sam ga čitao. Pokretački koncept je bio „hajde da se fokusiramo na ekonomiju“. I na to da će ljudi živeti zajedno zauvek pa da vidimo šta možemo da uradimo.

Mislim da je duh tog sporazuma prisutan u sadašnjim razgovorima, ali ne bih sada da se uplićem u legalistička pitanja, koji će sporazum ući u koje knjige. Mislim da koncept da ljudi moraju da žive zajedno, da moraju da imaju ekonomski suživot i da reše politička pitanja je uglavnom tu tako da je duh Vašingtonskog sporazuma prisutan.

Znači li to da ipak ima promene u politici SAD prema Zapadnom Balkanu? Da li imate nameru da budete prisutniji u ovom regionu budući da je donedavno vladao stav da je Zapadni Balkan prepušten Evropskoj uniji?

SAD moraju biti angažovanije ovde, ali ne u smislu takmičenja sa Evropskom unijom već u saglasju sa EU. Znate, ja se ne sećam da su EU i SAD bile čvršće povezane nego što su sada. Verovatno su razlozi za to tragični, brutalni napad Rusije na susednu Ukrajinu. Ali SAD i EU žele zajednički da se bave ovim pitanjima. Jasno je da mora biti više prisustva SAD. To ne znači manje EU, ali SAD moraju biti angažovanije. Imamo vrlo sposobnog pregovarača, gospodina Eskobara, mislim da je on pravi čovek za ovo. Ima mnogo iskustva, naročito u Srbiji, tako da mislim da imamo pravog čoveka za posao.

Kad smo već kod EU, da porazgovaramo o srpskom procesu priključenja. Mislite li da je Srbija po tom pitanju na pravom putu?

Mislim da Srbija jeste na pravom putu i delim nezadovoljstvo mnogih u Srbiji koji misle da je dobro što su na dobrom putu, ali pitaju koliko će taj put da traje. I siguran sam da bi ljudi želeli da vide ubrzanje tog puta. Nadam se da će SAD i EU da se slože da moramo da pojačamo tempo. Verujem da je put dobar, da će Srbija stićt gde treba kao i da treba da se ubrza.

Biću sasvim otvoren. Mogu li SAD da pomognu Srbiji da sa dobrog pređe na brži put?

Znate, mi nismo članovi Evropske unije…

Ali upravo ste rekli da su vam odnosi nikada bolji…

Nadam se.

Znači, imate uticaja.

Bićemo vrlo uticajni, ali da biste bili uticajni, morate pokazati poštovanje. Evropa je uradila mnogo toga od kako je EU formirana. Rešili su mnoga pitanja za koja se pedesetih mislilo da su nerešiva. To su veliki uspesi. Mi moramo da podržimo Evropljane, ne da ih stalno kritikujemo. Nadam se da ćemo biti od pomoći, da ćemo biti podrška i da ćemo pomoći rešavanje problema koji se, nažalost, i dalje nadvijaju nad Balkanom.

Da, ali hoćete li reći da morate da pomognete ovim državama da uđu u EU i da se to dogodi što pre? Posebno imajući u vidu geopolitičku situaciju.

Aktuelna geopolitička situacija nam diktira da požurimo, da obratimo više pažnje, to je prvi korak. Neizbežno je da će građani Srbije videti da se njihovi interesi ostvaruju kao i njihova očekivanja, da će se pomeriti na Zapad i priključiti svim evroatlantskim strukturama. I što se tiče srpskih namera mi ćemo biti od pomoći, jer SAD žele da pomognu. A to ćemo najbolje uraditi ako budemo imali dobru, plodnu saradnju sa EU uz međusobno poštovanje.

Još samo da saznamo, kada?

Svi bismo to voleli da znamo i svi bismo voleli da bude što pre. Mislim da je dobar znak da je ova administracija predsednika Bajdena veoma zainteresovana da se projekat proširenja završi, da je EU spremna da prihvati sopstvene težnje da Evropa bude celovita i da njom vlada mir.

Kad smo već kod geopolitike, kako gledate na neutralnu poziciju Srbije u odnosu na rusko-ukrajinski konflikt, naročito uzimajući u obzir da je Srbija osudila rusku primenu sile i napad na Ukrajinu?

Mislim da je predsednik Vučić u više navrata rekao da Srbija ima vojno neutralan stav, ali da politički nije neutralna. Srbija je vrlo jasno osudila ponašanje Rusije. Za mnoge od nas je to ponašanje šokantno, za nas koji smo imali mnogo optimistična i pozitivna očekivanja od postkomunističke Rusije. Rusija je po tom pitanju veliko razočaranje i ovako brutalan napad na suseda je nešto o čemu će ljudi govoriti vekovima. Srećan sam što vidim da je Srbiji jasno da je to ponašanje koje se ne može prihvatiti ili porediti sa bilo čime što smo videli tokom istorije, to je nešto za šta ruski narod mora da preuzme odgovornost.

Dakle, neće biti novih pritisaka na Srbiju da prilagodi svoju poziciju?

Mislim da je za Srbiju glavno pitanje sankcija, da radi ono što bi uradila svaka članica EU. Na Srbiji je i na njenim građanima da o tome odluče. A mislim da su oni razumeli da je ovakvo ponašanje Rusije neprihvatljivo. Kako oni na to reaguju i kako se sa tim nose kao država koja želi članstvo u EU ostavljam njima, ali nadam se da je građanima Srbije jasno da po ovom pitanju ne želite da budete neutralni.

Siguran sam da srećete mnogo ljudi u Srbiji koji vam skreću pažnju da Rusija opravdava svoje delovanje NATO bombardovanjem i onim što se događalo na Kosovu. Šta kažete na to? Iz našeg ugla ima mnogo sličnosti.

Razumem da to ljudi govore i uz dužno poštovanje se ne bih složio da postoje sličnosti između 1999. i 2022. To je bilo teško vreme za Srbiju, ali i za Evropu, niko se ne seća tog vremena kao srećnog. Ali porediti to sa onim što se događa u Ukrajini je naprosto pogrešno.

Razumem zašto mnogi Srbi vide Ukrajinu i pomisle na sopstvenu prošlost, ali mislim da je sada vreme da se razmišlja o odnosu prema Ukrajini, naročito prema civilima. Iskreno, orijentacija Rusije, zemlje od koje smo očekivali nešto drugo, koja ima dugu i duboku istoriju, pesnike, pisce, simfonije i nekako je sadašnje rukovodstvo sve to odnelo duboko u šumu i nemam predstavu kada će se vratiti. Ali mislim da ne možemo da ih čekamo i da svi zajedno moramo da pronađemo bolji sistem u kojem će živeti naša deca.

Kad govorimo o 1999. i 2022, Vi ste prvi američki ambasador koji je obišao bombardovani deo zgrade RTS-a. Ne očekujem da to nazovete ratnim zločinom kao što to činimo mi, naročito mi sa RTS-a, ali da li biste to makar nazvali greškom, budući da se sada to koristi kao opravdanje za mnoga zlodela po svetu?

Znate, mislim da je važno, kao što je važno da naglasim da ne želim da preispitujem 1999, mislim da je važno da se Srbi sete ko je tada vodio Srbiju i šta je ta osoba radila drugim narodima na Balkanu. Dakle, bez tog preispitivanja, neupitno je da kada vidite mesto na koje je pala bomba i gde su stradali ljudi da bespogovorno žalite zbog pogibije ljudi. To svakako osećam i žalim zbog toga. I saosećam sa porodicama koje žive s tim gubitkom.

Ali ne prihvatam da na bilo koji način pravim analogiju sa brutalnostima i varvarizmom počinjenim protiv ukrajinskog naroda. Ohrabrio bih Srbe da sačuvaju sećanje, ali je za život nacije kao takve i za pojedinca važno da znaju da postoje trenuci kada treba krenuti napred, ostaviti prošlost iza sebe i gledati u budućnost. Ja to nastojim da uradim ovde u Srbiji, da izgradim odnose SAD sa Srbijom, pokušavam da budem iskren i jasan sa srpskim narodom. Ali mislim da je važno za sve, posebno za ljude koji su imali tešku prošlost poput Srba, da je vreme da nastave, da brinu o budućnosti, o budućnosti svoje dece i njihove dece. Ja razumem važnost istorije, ali svako u ovoj zemlji treba da vidi kako će da krene napred bez osvrtanja u prošlost.

Da, ali da li razumete koliko je ovde ljudi koji, prihvatajući sve što ste rekli, ipak očekuju da čuju od Zapada i NATO-a – u redu, ni mi nismo radili baš sve najbolje, nije sve bilo tako sjajno s naše strane 1999? Samo tu jednu poruku želimo, a ne dobijamo je.

Svako ko je u to bio uključen imao je odgovornost da radi najbolje što može. U mom slučaju to je bio pokušaj da rekonstruišem anatomiju dogovora. I to nije uspelo. Ali, dao sam sve od sebe. Moj opredeljenje u životu je uvek diplomatija. Nikada nisam zagovarao rat ako sam mislio da ima prostora za diplomatiju i ono što mogu da uverim i vas i vaše gledaoce je da sam pokušao sve što je bilo u mojoj moći da diplomatija prevlada. Žalostan sam zbog tadašnjih odnosa SAD i Srbije i jedan od razloga zašto sam se vratio je da vidim možemo li da uradimo više zajedno. Mislim da naše zemlje imaju mnogo toga zajedničkog, možete to pronaći u našoj istoriji, ali možete i pogledati u budućnost da vidite gde bismo mogli da radimo zajedno. Srećan sam zbog stvari koje radimo, u ekonomiji, u vojnoj saradnji, imamo dobru političku saradnju, voleo bih da toga bude još više i tome sam posvećen.

Bili ste diplomata u Aziji, dobro poznajete taj region. SAD su jasno rekle da neće slati trupe u Ukrajinu, ali da bi se mogle vojno angažovati zbog Tajvana ako bude neophodno. Mislite li da postoji mogućnost vojnog konflikta između Kine i SAD? Na osnovu vašeg iskustva.

Moje iskustvo govori da bi vojni konflikt na tom prostoru bio izuzetno ozbiljan i razarajući u svakom pogledu. Od onih sam koji veruju da se to pitanje može rešiti bez oružja. Moram reći da verujem da je kineska strana preterano reagovala. Na kraju krajeva, SAD priznaju jednu Kinu, to je Narodna Republika Kina, odnosi sa Kinom su nam veoma važni, ti su odnosi znali da budu teški, ali su bili važni. Ne mislim da poseta jedne osobe iz SAD treba da utiče na ukupnu prirodu tih odnosa. Ali SAD i Kina treba da vide kako da razreše trenutne probleme. Mnogo toga je u pitanju ovde, ne samo za nas već za ceo svet. Dakle, vojna opcija, to je veoma ozbiljno sredstvo sa veoma ozbiljnim ishodom, bilo bi mnogo korisnije da potražimo neke druge opcije, da izgradimo odnose i diplomatski rešimo sva pitanja.

Jeste li i po tom pitanju optimista?

Vidite, ako niste optimista već pesimista znajte da pesimisti postižu veoma malo. Bolje je biti optimista i, da, ja sam optimista. Ne verujem da je sukob igde neizbežan.

Za kraj, Vi živite u Beogradu, takoreći delite sudbinu svojih sugrađana ovde. Bojite li se zime? Jeste li spremili drva ili ste relaksirani?

Mislim da je jedan od najvećih izazova za Srbiju njena energetska situacija. Vrlo pažljivo pratim sve što se o tome piše. Mislim da je bilo previše zavisnosti od Rusije, a ne mislim da je Rusija bila dobar dobavljač. Mislim da prečesto vole da mešaju politiku i energiju i da to rade i ovde. Rekao bih da je jedan od najvažnijih zadataka SAD ovde da pomognu Srbiji i njenoj energetskoj politici bilo da se radi o obnovljivoj energiji ili samo o štednji energije. Mislim da ima prostora da se uradi više. Pokušavamo da pomognemo Srbiji u tome i ja se ne dvoumim uopšte da Srbija može da prevaziđe ovu situaciju i da Srbija može uz pomoć svojih veoma talentovanih ljudi da izađe iz ovoga sa jačom pozicijom nego što je ušla. Izvinite, ali ponovo ću biti optimista.

Dakle, ne brine Vas zima?

Mislim da nas sve brine, ali zabrinutost nije politika, politika je kada nešto preduzmete, kada sarađujete. Ako budemo sarađivali, onda se ne brinem.

Gospodine ambasadore, hvala Vam na razgovoru.

Hvala vama, bilo mi je zadovoljstvo.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar