Смањена светска тражња није поколебала Кину да поново направи највећи брод за контејнерски превоз. „Медитеран Теса“ са површином четири фудбалска терена и капацитетом 240.000 тона робе од Азије до Европе. То је потврда да спољна трговина, упркос глобалној кризи, и даље значајно учествује у њеном економском расту.
Само од почетка године кинески извоз је порастао на 506,10 милијарди долара. Чланице Асоцијације нација југоисточне Азије остале су главни спољнотрговински партнер, али се рекорди у трговини бележе и са Русијом и са економијама у успону, које желе да постану чланице проширеног БРИКС-а или Шангајске организације за сарадњу.
„То су велики учесници међународних ланаца производње и трговине као што су Саудијска Арабија, Иран, Бразил, Јужна Африка, дакле низ држава које сада међусобно све више тргују у националним валутама, избегавајући долар и евро као валуте као средство плаћања. Кина је и те како свесна моћи оваквог здруженог наступа, оваквих здружених настојања. Уосталом, њена иницијатива ‘Појас и пут’ показује свест о томе да повезивање сада већ преко 150 земаља у неколико хиљада пројеката и те како ствара мрежу међузависности, поштовања, сарадње која дефакто креира једну нову реалност“, рекла је Драгана Митровић, професорка Факултета политичких наука.
„Применићемо нову развојну филозофију промовишући висококвалитетан развој и нове обрасце“, поручио је Канг Ји, директор Националног бироа за статистику.
Та реалност је и нов коридор за свеже и кварљиве пољопривредне производе који су заједнички изградиле западне кинеске провинције и земље АСЕАН-а.
„Након локалне инспекције производи ће се директно транспортовати у друге луке кроз Нови међународни трговачки коридор копно–море“, рекао је цариник Ли Фулаи.
Светска банка: Планирани раст БДП-а Кине за пет одсто је реалан
Планирани овогодишњи раст БДП-а Кине од пет одсто је, по оцени Светске банке, реалан.
„Због пандемије, домаћинства су значајно уштедела што сада може да се искористи за потрошњу. Побољшава се пословно расположење а са тим и прилике за инвестиције“, рекла је Мара Варвик, директорка Светске банке за Кину.
Како Србија може да се уклопи у глобалну игру тих великих бројева, имајући у виду очекивање да до краја године са Кином закључимо Споразум о слободној трговини?
„Наравно да Србија треба такође да се окреће ка што већем броју партнера, а у економским односима и трговинским односима са тако моћном економијом као што је НР Кина. Ми таквим уговором морамо да тражимо простор за српске корпорације поготову за мале српске фирме и за једно дакле фаворизовање на кинеском тржишту обезбеђено институционално фаворизовање нашег извоза“, навела је професорка Митровић.
Вредност кинеске привреде достигла је 17,5 хиљада милијарди долара, док су девизне резерве изнад три хиљаде милијарди долара.