У породици Алишановић не мањка ни смеха ни радости, иако су се многи њихови снови распршили по повратку у Прокупље из Немачке, где су пет година покушавали да стекну право на остананак и избеглички статус.
Вратили су се без новца, за који су веровали да ће зарадити и са четворо деце, рођене у Немачкој, али за које нису имали никакав лични документ.
„Ја нисам запослен, још смо на бироу и ја и супруга, немамо посао. Тако да тешко живим. Баш смо се осећали угрожено. Тешко је веома да почнете све испочетка. Почели смо, па видећемо за даље. Живимо у овој соби, нас шесторо, ако добијемо неку помоћ или нешто да можемо да направимо још нешто, на овом плацу да доградимо ми мислимо да ћемо овде да останемо“, каже Ален Алишановић.
Али, пре свега, Алишановићи су морали да реше проблем личних докумената, јер су практично без њих за систем били првно невидљиви.
„Морали смо прво да вршимо пријаве деци, да имају држављанство и извршимо наше венчање, јер смо се венчали у Немачкој, тако да сам се упознао са адвокатом из правне помоћи и тако да смо ишли преко њих и завршили ту папирологију“, наводи Алишановић.
„Тај појам правне невидљивости значи да не поседују било какву врсту личног документа и самим тим нису били у могућности да остваре било која елементарна права у Републици Србији на лечење, на рад,било коју врсту помоћи. Укупан број предмета који је за ову породицу успешно окончан је 14 предмета“, додаје Драган Гавриловић, правни саветник Пројекта бесплатне правне помоћи.
И тако су, уз бесплатну првну помоћ, Алишановићи решили питање свог статуса. А само у прошлој години, према споразуму о реадмисији, који је Србија потписала са Европском унијом, још 2007. године, враћено је 605 повратника – међу њима највише је Рома 443 и уз све проблеме које имају недостатак личне документације је први који их спутава.