Holanđani najoprezniji o širenju EU, novo istraživanje pokazuje drugačiju sliku o Balkanu

Kao jedna od zemalja osnivača Evropske unije, sa stažom od gotovo 65 godina, dok je to još bila Evropska ekonomska zajednica, Holandija sve vreme gaji imidž zemlje koja sa oprezom posmatra svaku potencijalno novu članicu.

Holanđani nemaju jedinstven stav kada je reč o proširenju EU. Ipak, gotovo polovina njih pozitivno gleda na potencijalno članstvo zemalja Zapadnog Balkana. I to je ključna promena koja se dogodila u proteklom periodu.

Prvi put, gotovo 45 odsto Holanđana je za proširenje, trećina je protiv, dok petina nema jasan stav, a to su oni koji ne znaju mnogo o Srbiji, kaže Tajs Reten, evropski poslanik koji je u Srbiji boravio i kao posmatrač izbora u aprilu.

„Ljudi razumeju da nije samo moralna obaveza da se dâ šansa Zapadnom Balkanu, jer je i naš interes da se formira veći blok zajedništva, slobode i demokratije, pogotovo sada kad imamo rat na kontinentu“, kaže Tajs Reten.

Rat u Ukrajini uticao je na promenu raspoloženja Holanđana i prema našem regionu, oko 40 odsto njih smatra da proširenje treba ubrzati, ali ne po svaku cenu.

Analiza istraživanja, kojim su bili obuhvaćeni i građani i političari, pokazala je da su u Holandiji političari oštriji od građana u zahtevima koje imaju prema našem regionu.

„Ako je neki Holanđanin pozitivno određen prema EU, on će podržavati proširenje EU na Zapadni Balkan, ako je negativno nastrojen prema Uniji, ako nema poverenje u ovdašnje institucije, biće i protiv procesa koji oni vode“, rekao je Srđan Cvijić, autor istraživanja, BiEPAG.

„Pošto smo mi radili intervjue sa političarima i sa donosiocima odluka u Holandiji – oni su bili iznenađeni koliko su Holanđani promenili svoj stav spram proširenja na Zapadni Balkan i na Ukrajinu. Da li će menjati neke svoje politike ostaje da se vidi, ali je činjenica da političari slušaju svoje javno mnjenje, bar je to do sada bio slučaj“, rekla je Milena Stefanović, autorka istraživanja iz Evropskog fonda za Balkan.

„Ljudi iz istraživanja u fokus grupama nisu toliko blagonakloni prema Srbiji, jer je doživljavaju kao blisku Kini, blisku Rusiji. I u toj sferi, oni uspevaju i da naprave razliku između Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana“, kaže Tobijas Špuri, autor istraživanja, DIpart.

Pitanja koja postavljaju građani jesu da li će Holandija morati da izdvaja više novca za siromašnije zemlje, kakav će uticaj na životni standard imati migracije i jeftinija radna snaga, dok političari više govore o standardima, vladavini prava i usklađivanju politike sa politikom Evropske unije.

„Moram da priznam da sam veoma zabrinut kada je spoljna politika Srbije u pitanju, zato što se nije priključila odluci Evropske unije kada su sankcije Rusiji u pitanju, a ako Srbija želi članstvo, to bi trebalo da uradi“, kaže Jeron van Vajngarden, poslanik u holandskom parlamentu.

Srbija sama mora da odluči kojim putem želi da ide, smatra Angelina Ajnhorst, izvršna direktorka Evropske službe za spoljne poslove. Važi za dobrog poznavaoca prilika u regionu, njeno ime pominjalo se u vezi sa nekim ranijim „non-pejperima“ koji su se u medijima pojavljivali kao moguća rešenja za Kosovo.

Zato je i logično pitanje – da li je sada na stolu plan za pregovore Beograda i Prištine koji je sastavljen u Parizu i Berlinu?

„Samo je jedan predlog na stolu i to je predlog visokog predstavnika EU Borelja, koji su podržale Francuska i Nemačka, ostale zemlje EU, kao i SAD. I to je predlog o kome se razgovara. Ulažemo mnogo napora da bi se pronašlo zajednički prihvatljivo rešenje i da bi sve strane osetile da su dobile nešto. To je cilj“, kaže Angelina Ajnhorst.

Dijalog Beograda i Prištine samo je jedan stepenik na putu evrointegracija, navodi Ajnhorstova koja kaže i da je Srbija ključni evropski partner na Balkanu. Tu su i pitanja bezbednosti, migracija, energetike, a o njima će, kaže, biti reči već tokom decembarskog samita u Tirani.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar