Након две велике трагедије, масовних убистава у Ош „Владислав Рибникар“ и у околини Младеновца и Смедерева, постављају се питања какве су Србији неопходне реформе, да ли само образовног система или целокупног друштва. Многи указују на резултате које је Финска постигла за само годину дана – за 40 одсто смањила је вршњачко насиље уз примену чувеног КИВА програма.
Директор финске националне агенције за образовање Саму Сеитсало истиче да се њихов систем образовања разликује од других земаља у свету и Европи. Систем се заснива на јавном образовању, па је школовање потпуно бесплатно за све од основне школе, преко средње, до универзитета.
„Специфичност нашег система је то што је децентрализован. Имамо план и програм који спроводи Национална агенција за образовање, али је школама препуштено да направе своје стратегије и остављено им је доста простора“, наводи Сеитсало.
Истиче да сви њихови учитељи и наставници имају завршен мастер и да постоји велико поверење у систем.
„Немамо националну инспекцију која контролише, већ систем градимо на квалитету наставника. Финска је већ шест година у врху најсрећнијих земаља и могу да кажем да када смо добили прве резултате, нисмо веровали. Али мислим да је то питање какво је друштво изграђено. Постоји међусобно поштовање међу људима и на томе се све гради“, објашњава директор финске агенције.
Када су у питању ученици, каже да они имају домаће задатке, али вероватно много мањег обима него у другим земљама. Школски дани су краћи, време проведено у учионицама је знатно краће него у другим земљама, негде око 20 часова недељно.
Вршњачко насиље смањено за 40 посто
„Пре свега морате да направите здраву атмосферу у школама. Наш систем школовања је утемељен на подршци. Сва деца имају подршку у школовању и оно што смо ми брзо схватили јесте да је појединим ученицима потребна већа помоћ која се заснива на индивидуалном потребама“, прецизирао је Сеитсало.
Објашњава да се за свако дете прави план на основу његових вештина и способности. Указује да је, када се ради о о насиљу у школама, потребна сарадња више ауторитета и да школа блиско сарађује са социјалним институцијама, полицијом и здравственом негом.
„Тако се процењује када је некоме потребна помоћ. Имамо модел КИВА који има за циљ да се заустави насиље, заснива се на раној спознаји проблема. Ако приметите било какву врсту малтретирања у учионици, морате да пружите подршку и то је само један од програма“, наводи Сеитсало.
Главни савет Србији јесте неопходност блиске сарадње између родитеља и наставника и ако је потребно и других надлежних.
„Било би тешко копирати фински систем у било којој другој земљи. Морате да прилагодите неке идеје вашем друштву. Када кажем да је школа огледало друштва, значи да не можете да имате добре школе, ако је атмосфера у друштву није добра. Мислити о добробити деце је кључно и пре него што се дете роди, а онда и током свих даљих корака кроз живот добробит детета треба да буде у центру“, поручује директор Националне агенције за образовање Финске.
Шта може Србија да научи од Финске
Да се баве наставничким позивом, Финце, пре свега мотивише, престиж професорске позиције зато што само најбољи средњошколци могу да упишу учитељске факултете и само најбољи студенти могу да уђу у учионице, каже Светлана Белић Малинић из Фондације „За образовање Србије“.
Јасна Хрнчић с Факултета политичких наука истиче да Србија у том процесу треба да иде корак по корак и да је међуресорна сарадња веома важна. Такође, изузетно је важно размишљати о озбиљним институцијама сарадње између родитеља и наставника.
„У Финској су прилично из школе избацили такмичења, јер свако дете које изгуби у такмичењу, форсирање да си најбољи доводи до фрустрација, до стресова па чак и до траума код деце“, указује Хрнчићева.
Белић Малинићева наглашава да у финском систему ђаци у првих неколико разреда немају ни оцене, како не би постала предмет такмичења међу децом. Оцена није јавна, она се саопштава сваком детету и родитељу појединачно.
„Телефони се користе у учионици, али не стоје на столу, они нису чак ни доступни ученицима за комуникацију, али када се ради нека школска активност, где је потребно искористити технологију, сваки ученик може да користи свој мобилни телефон или таблет да се бави истраживачким радом.
Како да дете буде друштву на првом месту
Хрнчићева наглашава да је наша садашњност и будућност да вратимо вредности, да је дете у друштву увек на првом месту.
„Свакако да треба да издвојимо средства, у Финској нико не доноси у школу ни динар, сви су подједнаки. Колико ми овде имамо проблема само у набавци уџбеника, колико се деца разликују по томе могу ли да плате екскурзије, ванаставне активности. Све што радимо је порука нашој деци. Ми кажемо буди добар, а јесмо ли ми добри“, наводи професорка.
Белић Малинићева поручује да морамо имати педагошки покрет у коме ћемо оснажити наставнике да граде и социо-емотивне компетенције поред академских у учионици, а то је онај васпитни елемент.
„Мислим да је ствар у сваком наставнику. Неопходно је да поново пронађете неку своју педагогију и никада за то није касно, да сваки наставник у својој учионици донесе ту одлуку. Са променама које долазе од доле, а не само од горе ми можемо да направимо промену у нашем образовању. И то је управо оно што наш покрет `Образовање за све` ради у преко 67 земаља света“, закључила је Белић Малинићева.