Evropska komisija: Ustavna reforma u Srbiji uspešno okončana, zabrinutost zbog stanja u medijima

U izveštaju se pohvaljuje saradnja Srbije sa Evropskom unijom (EU) u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i upravljanja migracijama, ali i „ponavlja zabrinutost“ zbog stanja u oblasti slobode medija i izražavanja.

U izveštaju Evropske komisije, u koji je Tanjug imao uvid, konstatuju se i „brojna kašnjenja“ u sprovođenju akcionih planova i premeni usvojenih zakona, i poziva na dalje produbljivanje i konsolidaciju reformi u Srbiji.

„Da bi se reforme produbile, potreban je dalji rad i politička posvećenost i rešavanje nedostataka, posebno u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija i procesuiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima“, navedeno je u dokumentu.

Evropska komisija u svom izveštaju, koji će u petak biti dat zemljama članicama na razmatranje u okviru radne grupe za proširenje, konstatuje da je prioritet daljeg ukupnog napretka Srbije u pristupnim pregovorima ispunjenje prelaznih merila u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava i slobode (poglavlja 23 i 24) i da ni jedno poglavlje u pristupnim pregovorima neće biti zatvoreno pre nego što Srbija napreduje u ovim oblastima.

„Ustavna reforma u Srbiji uspešno završena“

U izveštaju je navedeno da su u Srbiji 3. aprila održani predsednički i vanredni parlamentarni izbori, da su tokom kampanje „osnovne slobode u velikoj meri poštovane“, ali i da su postojali „određeni nedostaci“ koji su doveli do „favorizovanja aktuelnih nosilaca vlasti“.

U okviru poglavlja 23, navodi se i da je ustavna reforma u Srbiji „uspešno završena“ u februaru 2022. godine i da sada treba ubrzati rad na implementaciji zakona kako bi se osigurala nezavisnost pravosuđa.

Piše da i dalje postoje „značajni izazovi i kašnjenja“ u implementaciji zakona u oblasti nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti i profesionalizma pravosuđa, pristupa pravdi i visokokvalitetne obuke.

„Trenutni sistem zapošljavanja, premeštaja i unapređenja sudija i tužilaca tek treba da se revidira kako bi se osiguralo da su karijere u potpunosti zasnovane na zaslugama. Preduzet je niz koraka kako bi se smanjio prostor za politički uticaj na pravosuđe, ali postoje brojni slučajevi u kojima je to i dalje problematično“, navodi Evropska komisija.

Komisija konstatuje i da je broj starih izvršnih predmeta nastavio da se smanjuje, što je pozitivno uticalo na efikasnost sudova u Srbiji, ali i ukazuje na činjenicu da i dalje postoji veliki broj nerešenih predmeta pred ustavnim sudom, a neki slučajevi datiraju pre 2017. godine.

„Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima izazivaju zabrinutost“

U izveštaju je navedeno da je u Srbiji usvojena i nova Strategija za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026, ali i da „određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavlja je da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima“.

Kada je reč o prevenciji i suzbijanju korupcije, Evropska komisija zemljama članicama ukazuje na činjenicu da je Srbija uvela izmene u cilju poboljšanja dosadašnjeg rada i da beleži „blagi porast broja optužnica i pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou“.

Istovremeno, naglašava se da Srbija tek treba da usvoji novu sveobuhvatnu antikorupcijsku strategiju zasnovanu na kredibilnom i realnom akcionom planu i efikasnom mehanizmu koordinacije.

„U vezi sa slobodom medija, radna grupa za bezbednost novinara je nastavila da se sastaje, međutim, slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, a sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi“, navedeno je u delu izveštaja Komisije o slobodi izražavanja i medija u Srbiji uz naglasak na sve većem kašnjenju u sprovođenje medijske strategije.

„Dobra saradnja sa Interpolom i Evropolom“

Kada je reč o poglavlju 24, Evropska komisija konstatuje da je povećan je administrativni kapacitet Tužilaštva za organizovani kriminal i da su uvedene izmene u cilju poboljšanja merenja evidencija istraga, krivičnog gonjenja i osuda u slučajevima teškog i organizovanog kriminala, uključujući slučajeve pranja novca.

Navodi se dobra saradnja Srbije sa Interpolom i Evropolom, a posebno u oblasti borbe protiv trgovine oružjem i drogama i borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa.

Kada je reč o viznoj politici, Komisija konstatuje da je ona u Srbiji „samo delimično usklađena sa EU“ i da tu nisu preduzeti koraci za rešavanje takvog stanja.

„U drugim oblastima migracija, Srbija je igrala aktivnu i konstruktivnu ulogu u upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU i efikasno sarađivala sa svojim susedima i državama članicama EU. Nastavljeni su napori da se ugosti i primi značajan broj državljana trećih zemalja koje podržava EU“, navedeno je u izveštaju Evropske komisije.

Piše i da je Srbija odlučila i da raseljenim licima iz Ukrajine dodeli privremenu zaštitu na godinu dana kao i da „na zadovoljavajući način sprovodi sporazum o readmisiji“.

Evropska komisija dva puta godišnje procenju stanje valdavine prava u Srbiji, jednom u okviru godišnjeg Izveštaja o Srbiji i drugi put u okviru „non-pejepera“ namenjenog isključivo zemljama članicama koje bi na osnovu toga trebalo da odlučuju o daljim koracima Srbije na putu evrointegracija.

Sledeća šansa da Srbija otvori novi klaster u pristupnim pregovorima, ukoliko dobije „zeleno svetlo“ zemalja članica bila bi u junu ove godine.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar