Evrointegracije – trka s preponama, bez prečice

Nema brze trake – jasni su bili lideri Evropske unije kada je Ukrajina podnela zahtev za članstvo, petog dana rata.

O dometu ukrajinske, ali i moldavske i gruzijske aplikacije govori i njen odjek – Evropljani su pokazali solidarnost i pokrenuli polemiku. Istovremeno, u region Zapadnog Balkana požurila je šefica nemačke diplomatije. Glavna poruka bila je – Niste zaboravljeni.

„Poseta Analene Berbok se tumači kao jasan signal zvaničnog Berlina da neće dozvoliti rusko mešanje na Baklanu i kao jasna poruka zemljama da to što je Ukrajina podnela zahtev ne znači da će ih Ukrajina preskočiti“, kaže Nenad Raičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

U stvarnosti, to bi moglo da se pretoči u početak pregovora za Skoplje i Tiranu, otvaranje novog klastera 3 za Beograd, finansijsku injekciju za sve.

„Zasad se nije čula reakcija Francuske i Holandije, koje su do sada bile najveći kočničari bržeg evropskog puta ovog regiona i njihova reakcija se može očekivati najranije posle francuskih predsedničkih izbora“, ocenjuje Raičević.

Šta kažu Francuzi 

Ali Zapadni Balkan ni u kampanji, ni mimo nje, u Francuskoj nije tema. Naprotiv.

„U Francuskoj postoji otvoreno protivljenje bilo kakvoj integraciji država tzv. Zapadnog Balkana u EU. To protivljenje se refkletuje i među građanima, ali i političkom elitom. Uzimajući u obzir da nema ozbiljne agende o integraciji, odnos prema našem regionu usmeren je na jačanje političke sfere uticaja“, rekao je Ivica Mladenović, urednik srpskog izdanja Mond diplomatika.

Međutim, pri preuzimanju predsedavanja Uniji, Makron je govorio o članstvu u razumnom roku, za razliku od najčešće formulacije – evropska perspektiva. Za jun je zakazao i regionalni samit.

Nema gledanja kroz prste 

Uprkos retorici, izveštava dopisnik RTS-a, u Briselu nema signala da bi sve zemlje progledale „kroz prste“ iz geopolitičkih razloga.

„Prema diplomatskim izvorima, za mnoge zemlje članice bi usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji moglo da postane crvena linija i da spreči otvaranje novog klastera u junu ili kasnije. Jedan od novih odlučujućih faktora u pregovorima i novi blokirajući faktor“, ističe dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.

Srbija je u delikatnoj poziciji, ocena je šefa delegacije EU. U usklađivanju sa spoljnom politikom Brisela, ključna reč je – postepeno. Obazrivo – savetuju diplomate. Teško je odgovoriti na zahteve da se uvedu sankcije, a da nas tone košta debelo. 

„To je nešto što mislim da se shvata u EU, jer mi moramo, ako želimo da postanemo članica, da i svoju spoljnu politiku uskladimo sa EU. Međutim, treba biti razuman i to raditi postepeno. Mislim da se to može uzeti kao momenat obostranog sazrevanja i našeg da to moramo učiniti i njihovog da to ne možemo učiniti preko noći“, rekao je prof. Ivo Visković, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Sloveniji.

Možda ne preko noći, ali da za brzu pristupnu perspektivu. Izjasnili su se nemački i austrijski kancelar. Protiv su odugovlačenja koje region čini ranjivijim. I od visokog predstavnika Žozepa Borelja poruka koja nagoveštava i šanse i izazove – za proširenje Unije – ovo je kritičan trenutak.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar