Brisel, takođe, očekuje od Srbije da „ispuni svoju obavezu preuzetu u okviru pregovaračkog okvira“ i da „pojača svoje usklađivanje sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama kao pitanje od najvećeg prioriteta“.
U nacrtu dokumenta takođe se od Srbije traži da uskladi svoju viznu politiku s politikom Unije, a kad je reč o pristupnim pregovorima Beograda s Briselom, pozdravlja se napredak Srbije u tom pogledu.
„Konstatujući da Vlada Srbije nastavlja da proglašava integraciju u EU kao svoj strateški cilj, Savet žali zbog nedostatka pokazane posvećenosti ovom cilju. Posebno u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, Savet očekuje od Srbije da pokaže nedvosmislenu posvećenost EU i da se založi za naše zajedničke principe i vrednosti“, piše u nacrtu zaključaka pred decembarski Savet EU, a u koji je Tanjug imao uvid.
Savet se osvrće i na podršku Srbije rezolucijama Generalne skupštine UN usvojenim kao odgovor na rusku agresiju, ali takođe „duboko žali zbog nazadovanja Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno zbog upornih neusklađivanja sa sankcijama EU protiv Rusije i Belorusije, kao i zbog njenog spoljnopolitičkog delovanja suprotnog zajedničkom pristupu EU“.
Brisel, takođe, očekuje od Srbije da „ispuni svoju obavezu preuzetu u okviru pregovaračkog okvira“ i da „pojača svoje usklađivanje sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama kao pitanje od najvećeg prioriteta“.
Prema ovom dokumentu, Savet EU treba da pozdravi „kontinuirano aktivno učešće Srbije i važan doprinos misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike“.
Ovaj nacrt zaključaka je prvi od objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije 12. oktobra a do sredine decembra moguće je da ovaj dokument pretrpi izvesne promene, u zavisnosti od razvoja događaja u regionu i u EU.
U ovom dokumentu, namenjenog ministrima i liderima Unije, pozivaju se srpske vlasti da „objektivno i nedvosmisleno komuniciraju o EU i da se aktivno angažuju u borbi protiv svih oblika dezinformacija i stranih manipulacija informacijama“.
Napredak Srbije u pristupnim pregovorima
Pozdravlja se i opredeljenje Srbije da aktivno promoviše regionalnu saradnju i napore „na jačanju dobrosusedskih odnosa i doprinosu stabilnosti i pomirenju“.
Savet se sprema i da pozdravi napredak Srbije u pristupnim pregovorima. Poznato je da su 22 od 35 pregovaračkih poglavlja otvorena i dva poglavlja privremeno zatvorena, navodi se u nacrtu i dodaje da „Savet nastavlja da podvlači da je napredak u poglavljima o vladavini prava i osnovnim pravima, kao i u normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom, kako je navedeno u pregovaračkom okviru, i dalje od suštinskog značaja i da će sveukupno odrediti tempo pristupnih pregovora“, naglašava dokument.
U Nacrtu dokumenta isiče se potreba da se Srbija uskladi sa zajedničkom viznom politikom EU.
Decembarski Savet EU treba da se osvrne i na dijalog Beogad–Priština, ali to nije još bilo predmet diskusije između država članica pa o tom delu još nema zaključaka.
Kad je reč o napretku Srbije u evrointegracijama, nacrt dokumenta ponavlja zaključke izveštaja Evropske komisije o Srbiji, „primećuje napredak koji je Srbija ostvarila u nekim oblastima vladavine prava“ i identifikuje najvažnije i najhitnije reforme koje Srbija treba da preduzme.
Prema tekstu, Srbija treba da „poboljša nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosuđa“, da „pojača napore u borbi protiv korupcije“, „postigne opipljive i ubedljive rezultate sa efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama, zamrzavanjem i konfiskacijom imovine stečene kriminalom, posebno u slučajevima teškog i organizovanog kriminala“.
Tu je i poziv Srbiji da „prioritetno efikasno sprovodi akcioni plan medijske strategije, poštujući slovo i duh ciljeva medijske strategije“ a EU je „ozbiljno zabrinuta“ i zbog nedostatka napretka u poboljšanju opšteg okruženja za slobodu izražavanja i nezavisnost medija“.
Za EU je važno takođe „domaće rešavanje ratnih zločina, rešavanje preostalih slučajeva nestalih osoba“ a Brisel smatra i da „ne bi trebalo da postoji podrška i javni prostor za osuđene ratne zločince niti za veličanje ili negiranje njihovih zločina“.
Što se tiče ekonomskih reformi, Savet pozitivno konstatuje kontinuirani napredak ostvaren u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.