Eparhija je, povodom izjave Aljbina Kurtija da ima sumnju u odluku Ustavnog suda da manastiru Visoki Dečani potvrdi vlasništvo nad 24 hektara zemljišta, apelovala na međunarodnu zajednicu da utiče da se takvo ponašanje bez presedana prekine.
Eparhija raško-prizrenska u saopštenju ističe da uporno kršenje vladavine prava i suprotstavljanje odluci ustavnog suda u vezi slučaja Visoki Dečani, koja je doneta nakon 15 godina detaljnih sudskih rasprava uz puni međunarodni monitoring i konačno rešena 2016. godine, više priliči autokratijama, nego društvu koje se deklarativno poziva na vladavinu prava i demokratiju.
„Politička retorika kojom se stvara etnički i verski antagonizam, još više produbljuje jaz između institucija kosovskih Albanaca i srpskog naroda, posebno Srpske Pravoslavne Crkve, i pokazuje da se ovaj prostor umesto u pravcu demokratije i mirnog saživota svih zajednica kreće u pravcu pravnog bezakonja i stvaranja etnički čiste albanske teritorije na kojoj se svi tragovi srpske istorije, imovine i svega što je vezano za srpski narod, nastoje brutalno izbrisati i pored svih zakonskih odredbi i međunarodnih garancija“, navedeno je u saopštenju.
Eparhija očekuje da će, budući da su odluku ustavnog suda više puta podržali predstavnici EU, OEBS-a, UNMIK-a, kao i ambasadori vodećih zapadnih zemalja Kvinte, ta odluka biti izvršena posle šest godina otvorene i ničim pravno sankcionisane opstrukcije i pritisaka na manastir Vioski Dečani i da će manastirska zemlja koju manastir kontinuirano koristi biti upisana u katastar.
„Vansudsko komentarisanje presude koja je punopravna i konačno presuđena je politički neodgovorno i opasno jer crta metu na manastiru Visoki Dečani, naše monaštvo i UNESKO kulturnu baštinu i stvara prostor za nasilje kome je manastir već bio i ranije izložen i zbog čega je pod zaštitom KFOR-a“, navodi Eparhija.
Istaknuto je da se po ko zna koji put iz Prištine poručuje da za Srpsku Pravoslavnu Crkvu ne može da postoji pravo i „ne može da postoji presuda koja sme da se sprovede jer su tako odredili lokalni moćnici“.
Eparija ukazuje da „takav odnos zasnovan na aroganciji i odsustvu bazičnog poštovanja prava i sloboda svih građana“ jasno pokazujue kakav bi položaj Srpske Pravoslavne Crkve bio u sistemu u kom bismo na bilo koji način zavisila od istih tih institucija.
Eparhija raško-prizrenska na kraju saopštenja navodi da ostaje otvorena za normalnu komunikaciju sa lokalnim institucijama, u okvirima svojih pravnih i crkvenih nadležnosti, ali da ne može da dozvoli da se pravno nasilje i ucene otvorenim nesprovođenjem pravosnažnih sudskih odluka koriste kao sredstvo u negiranju prava koja su svuda u demokratskom svetu neprikosnovena.