Јована Ружичић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а изјавила да једна од ствари које је истраживање показало та да партнери доносе више заједничких одлука када је реч о великим куповинама, а маме чак три пута више одлука како ће се расподелити финансије у малим куповинама – самопослуга, деци гардероба…
„То нас доводи у ситуацију да пуно очева нема појма колико ствари коштају. Преко 700 жена нам је оставило коментаре да мужевима морају да показују рачуне, колико су шта платиле, јер они не верују да је она потрошиле све те паре. То је понижавајуће и насиље“, наводи Ружичићева.
Истраживање је, додаје, показало да није тако лако изаћи из тог односа и да се економско насиље не завршава када се брак заврши.
„Код алиментације, 40 и нешто посто очева је не плаћа или не плаћа редовно. Једна жена која нам је писала, има троје деце, јер је алиментација по детету 2.000 динара. Она је на суду морала да се правда зашто ради још један посао. Како да преживите са 6.000 динара и троје деце“, упитала је Ружичићева.
Истиче да није знала да су статистике толико лоше за самохране маме.
„Оно што је показало истраживање је да жена која је економски независна и која равноправно доноси одлуке како ће се распоређивати новац у заједници је високо образована, живи у граду и има једно дете. Жене које су незапослене и које не раде и живе у мањим срединама и имају више деце су оне које мање учествују“, напомиње Ружичићева.
Истиче да из економског насиља није лако изаћи.
„Колико породица у Србији која има децу може да живи од једне плате. Како та једна мама да изађе из тог круга – не зна где ће да остави децу, јер ако је незапослена не може да добије место у вртићу, како да онда нађе посао. То је један круг из ког је тешко изаћи“, указује Ружичићева.
Седамнаест одсто мама се не осећа безбедно поред партнера
Посебно је, каже, алармантна чињеница да се 17 одсто мама не осећа безбедно поред својих партнера.
„Није то само једна ствар кроз коју та жена пролази. То је један зачарани круг, да партнер сакрива приходе од ње, да не плаћа алиментацију, да јој говори шта она зна са новцем. Показало се да жене које трпе један вид насиља – пет одсто жена је морало да прода драгоцености јер ју је партнер натерао“, додаје Ружичићева.
Каже да најугроженијих жена нема много у овом истраживању, можда 10 до 15 посто.
„Ово интернет истраживање је попунило скоро 2.500 жена, али оне су врло високо образоване, нису српски просек. Само морам да се питам каква би била ситуација где бисмо правили неки пресек где би ушле све“, наводи Ружичићева.
Према њеним речима економско насиље, са ситним коментарима типа шта ти знаш о новцу, где си потрошила све те паре, говори женама да оне не знају са новцем.
„За Србију не постоје никакви подаци сем ових и желимо да овим начнемо један шири разговор да се те бројке промене“, закључила је Ружичићева.