Drecun za RTS o prvi put viđenoj ruskoj vojnoj taktici i proksi ratu Evropske unije

Milovan Drecun je za RTS istakao da ne treba jednostrano posmatrati situaciju bez obzira na to ko je započeo sukobe i ukazao da je i 140.000 ljudi iz Luganska prešlo u Rusiju, jer ukrajinske snage otvaraju neselektivnu vatru na to područje. 

Smatra da pitanje, da li će se sukobi brzo završiti, zavisi od toga kakve je ciljeve definisala ruska vojna komanda. Denacifikacija je, kaže Drecun, jasna: uništiti jedinice koje deluju sa nacističkom ideologijom, kao što je bataljon Azov, Desni sektor i mnogi drugi.

Međutim, kada je u pitanju demilitarizacija, navodi da tu nije objašnjeno šta je cilj, i da ne može tako velika zemlja ostati bez vojske i da je i pitanje dokle će moći da pruža otpor.

Istakao je da Rusija primenjuje prvi put viđenu taktiku, a to je formiranje potpuno autonomnih vojnih kolona koje sa sobom imaju i bolnice i radionice za popravku i koje nastupaju samostalno uz upotrebu vazdušnih desanata, dakle uz upotrebu avijacije i helikoptera i za njima tek idu oklopne mehanizovane jedinice.

Dodaje i da deluju na način da se izbegnu velike žrtve.

Međutim, pitanje je, kaže Drecun, i da li će Rusija ići na zapad do ukrajinske granice da se spoji sa svojim mirovnim kontingentom u Pridnjestrovlju.

„Meni se čini da je ovo faza kada rusko političko rukovodstvo pokušava da natera ukrajinsko da se postigne sporazum. Ako se ovih dana ne postigne sporazum o obustavljanju dejstava, onda ćemo imati intenziviranje i mnogo masovnije borbe“, ocenjuje Drecun. 

EU se uključila u „proksi“ rat

Ističe i da su se mnoge evropske zemlje uključile u tzv. proksi rat, šalju naoružanje u Ukrajinu, dobrovoljce, a to je rat preko posrednika.

„EU je sada promenila karakter i iz klasične organizacije koja se zalagala za mirno rešavanje sporova, sada se uključila u vojno rešavanja spora između Rusije i Ukrajine i to je taj proksi rat u koji se ona uključila. Mislim da to nije dobro i da to može dalje da rasplamsava sukobe“, upozorio je Drecun.

Objašnjava da uvek sve zavisi od toga šta će se desiti na vojnom planu, strana koja bude poražena na tom planu traži što je moguće pre da se postigne odgovarajući sporazum.

„Zavisi od rezultata koji su postignuti i od političke spremnosti Ukrajine koju SAD guraju u usporavanje pregovora sa Rusijom“, ukazao je on.

Pritisci na Srbiju

Za nas je, smatra Drecun, ključno kako će se odvijati situacija na planu velikih sila. Formalno nije moguće isključiti Rusiju iz UN, jer bi morala imati preporuku SB, a to znači saglasnost svih stalnih članica.

Misli da će SAD nastojati da iskoriste situaciju za realizaciju svojih interesa, a jedan od njih je i da se Srbija maksimalno okrene protiv Rusije.

Nije ga iznenadila podrška Turske tzv. Kosovu za prijem u NATO, ali ga iznenađuje politički neracionalno ponašanje Erdogana, jer, kako je rekao, on ipak ima dovoljno političkog iskustva.

„Preživeo je i onaj pokušaj državnog udara. Sada kada pokušava da gradi jedno stabilno partnerstvo sa Srbijom, Turska ima balkanske aspiracije, da Turska ide jednim drugim putem iako zna da formalno teritorija koja sebe naziva državom  ne može da bude primljena u NATO jer nije članica UN, to je ključna stvar“, naglasio je Drecun.

Misli da nije realno da tzv. Kosovo preko NATO-a dođe do UN i to su, smatra, nastojanja Prištine da stvori lažnu sliku da je ta teritorija ugrožena od Srbije i da se sprema nekakva agresija i vojno rešenje Kosmeta u uslovima kada Priština potpuno blokira dijalog.

Tom pričom, prema oceni Drecuna, Priština zapravo maskira svoje pripreme za nasilne akcije na severu Kosmeta.

„Uvek ima različitih ideja kako da se kažnjava Srbija kao da od Srbije zavisi sukob Rusije i Ukrajine“, zaključio je Drecun.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar