Цене некретнина су прошле године забележиле раст од готово 18 посто, подаци су Завода за статистику, у појединим деловима и много већи од просека. И ми смо имали континуитет раста целе прошле године. Међутим, некако с новом годином, утисак је да је раст успорио, негде можда и паузирао.
Aгент за некретнине Даворка Тасић рекла је да је сада дошло до стагнације да смо прошле године имали бум што се тиче цена некретнина, а у трећем кварталу било је мање издавања грађевинских дозвола.
„Ми не очекујемо значајан пад цена квадрата, али дошло је до стагнације, тренутно је потражња мала. Више нема оног раста и неће се поновити 2022. година“, истакла је Тасићева.
После великог бума и константног раста, тешко је прилагодити се и спустити нагло цене и, према њеним речима, до тога неће доћи.
Највећи раст цена бележи се у Београду и Војводини. Имали смо ситуацију и да на периферији Београда цена премаши 3.000 евра по квадрату. Осим њих, ту су и Чајетина, Врњачка Бања и Крагујевац.
„Дошло је до поскупљења материјала после почетка ратне кризе. Тренутно се мање инвестира. Инвеститори нису сигурни по којој цени ће пласирати некретнине. Београдске општине су у благом тренду мировања, док је приметан нагли скок цена у Нишу“, истакла је Тасићева и додала да све зависи од монетарне политике.
Тржиште некретнина је свуда у свету и Европи обележено растом цена и нестабилношћу. По поскупљењима некретнина на европском тржишту драматично предњачи Естонија у којој је просечна цена станова у другом тромесечју 2022. повећана за чак 27,4 одсто у односу на исти период претходне године. Следе Чешка (23,1 одсто), Мађарска (22,8 одсто), Литванија (22,1 одсто) и Ирска (20,7 одсто). У региону највећи раст бележи Хрватска 17,3 посто.
Тасићева истиче да наша земље није изолована да смо у систему, на нас је увек имала утицај околина, посебно америчко тржиште.
Напомиње да се ова поскупљења неће поновити и да је за инвестирање увек добар тренутак, али да не може да гарантује шта ће се дешавати.