Брнабић: Да ли у ЕУ, за нас није хамлетовско питање, јер ту нема дилеме

„За нас су важне европске интеграције и то хамлетовско питање не треба да буде дилема за нас“, рекла је Ана Брнабић.

Рекла је да је наш извоз у Кину у последњих 10 година скочио чак 153 пута, као и да је у 2022. достигао 1,1 милијарду евра, по чему је Кина веома важан партнер.

Мали: Чуваћемо макроекономску стабилност и животни стандард грађана

Од садашње економске политике која чува макроекономску стабилност и стандард грађана нећемо одустати ни у наредном периоду, рекао је министар финансија Синиша Мали у обраћању на Копаоник бизнис форуму.

Та политика, према његовим речима, почива на неколико стубова. „Први је очување стабилности, затим подизање животног стандарда грађана, па очекујемо да ће у децембру 2025. године просечна плата достићи 1.000, а просечна пензија 430 до 450 евра“, рекао је Мали.

Додао је да су трећи стуб капиталне инвестиције од чега се неће одустати већ ће се наставити са улагањем у путеве, железницу, зелену агенду. Као четврти стуб је навео стране директне инвестиције на чијем ће се привлачењу радити, као и подстицање извоза уз споразуме о слободној трговини.

Мали је најавио да се ради на постизању ових споразума са Кином, Јужном Корејом, Египтом и Уједињеним Арапским Емиратима. Према његовим речима, Србија је у претходном периоду показала да уме да побеђује јер је у условима криза, поремећених ланаца снабдевања и енергетске кризе успела да обезбеди довољно хране и енергената за грађане и привреду, а одржала је и високу запосленост, док је незапосленост лане била рекордно ниска и просечно је износила 9,4 одсто.

„То како смо се ове зиме носили са енергетском кризом даје ми за право да кажем да ћемо бити једнако успешни и следеће зиме“, нагласио је он. Говорећи о инфлацији, навео је да је две трећине инфлације у нашој земљи увезено.

Оценио је да никада нисмо имали веће изазове него у претходном периоду, али да је Србија ипак успела да помогне и грађанима и привреди са девет милијарди евра или 18 одсто БДП-а, да очува макроекономску стабилност и низак удео јавног дуга у БДП-у, који је у фебруару био 50,8 одсто, док је просек Европске уније 95 процената.

„Имиџ Србије се променио“ 

„Девизне резерве и резерве злата су нам на рекордном нивоу, као и директне стране инвестиције које су лане износиле 4,4 милијарде евра. Имиџ Србије се променио, знали смо како да реагујемо у кризи“, истакао је Мали.

Навео је да се стално радило на подизању животног стандарда грађана и одржавању високог нивоа капиталних инвестиција па оне за ову годину износе 6,8 одсто БДП-а. Истакао је да се и даље контролишу цене горива и основних животних намирница те да је држава опет, као што је било и за време ковид кризе, преузела највећи терет на себе.

„Е-фискализација коју смо увели повећала нам је приходе од пореза на додату вредност, увели смо и е-фактуре па се сада ПДВ привредницима враћа аутоматски“, рекао је Мали говорећи о реформским корацима предузетим у области фискалне политике и најавио увођење е-акциза и е-отпремница.

Када је реч о дефициту, Мали је рекао да је ове године планиран дефицит од 3,3 одсто, при чему је 1,9 одсто „кор“ дефицит, а 1,4 је остављено као резерва за случај нове енергетске кризе и да може да се реагује.

„Да лане није било енергетске кризе, били бисмо на нули, а да нисмо купили струју и гас, рекли би да грађане и привреду остављамо на цедилу“, рекао је Синиша Мали.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar