„За нас су важне европске интеграције и то хамлетовско питање не треба да буде дилема за нас“, рекла је Ана Брнабић.
Поручила је да без обзира на то када ћемо ући у ЕУ, ми треба да се бавимо нашим послом и радимо ствари које су у интересу наших грађана, а то је европски пут.
Она је напоменула да је од 2000. године до сада 70 одсто инвестиција из ЕУ, као и да у земље ЕУ иде 65 одсто нашег извоза. Према подацима из децембра 2022. године, компаније из ЕУ у Србији запошљавају директно 281.600 људи.
До краја године Споразум о слободној трговини с Кином
Премијерка Брнабић изјавила је да би споразум о слободној трговини с Кином требало да буде постигнут до краја године и да ће имати велики значај за сарадњу с том земљом. „Верујем да ћемо постићи споразум о слободној трговини с Кином, који се надам да ћемо испреговарати и потписати до краја ове године, и да ћемо ту бити још јачи“, рекла је Брнабићева на Копаоник бизнис форуму.
Казала је да су приоритети владе у 2023. године, у смислу даљих партнерстава, рад на постизању три основна споразума о слободној трговини на којима радимо, то су са споразуми са Кином, Египтом и УАЕ.
„То нам је фокус у овом тренутку и верујемо да ће нам то отворити додатни простор и за трговинску размену и размену услуга, али и за прилив нових технологија у Србију. Ту је за мене посебан фокус на вештачкој интелигенцији“, навела је Брнабићева.
Рекла је да је наш извоз у Кину у последњих 10 година скочио чак 153 пута, као и да је у 2022. достигао 1,1 милијарду евра, по чему је Кина веома важан партнер.
Мали: Чуваћемо макроекономску стабилност и животни стандард грађана
Од садашње економске политике која чува макроекономску стабилност и стандард грађана нећемо одустати ни у наредном периоду, рекао је министар финансија Синиша Мали у обраћању на Копаоник бизнис форуму.
Та политика, према његовим речима, почива на неколико стубова. „Први је очување стабилности, затим подизање животног стандарда грађана, па очекујемо да ће у децембру 2025. године просечна плата достићи 1.000, а просечна пензија 430 до 450 евра“, рекао је Мали.
Додао је да су трећи стуб капиталне инвестиције од чега се неће одустати већ ће се наставити са улагањем у путеве, железницу, зелену агенду. Као четврти стуб је навео стране директне инвестиције на чијем ће се привлачењу радити, као и подстицање извоза уз споразуме о слободној трговини.
Мали је најавио да се ради на постизању ових споразума са Кином, Јужном Корејом, Египтом и Уједињеним Арапским Емиратима. Према његовим речима, Србија је у претходном периоду показала да уме да побеђује јер је у условима криза, поремећених ланаца снабдевања и енергетске кризе успела да обезбеди довољно хране и енергената за грађане и привреду, а одржала је и високу запосленост, док је незапосленост лане била рекордно ниска и просечно је износила 9,4 одсто.
„То како смо се ове зиме носили са енергетском кризом даје ми за право да кажем да ћемо бити једнако успешни и следеће зиме“, нагласио је он. Говорећи о инфлацији, навео је да је две трећине инфлације у нашој земљи увезено.
Оценио је да никада нисмо имали веће изазове него у претходном периоду, али да је Србија ипак успела да помогне и грађанима и привреди са девет милијарди евра или 18 одсто БДП-а, да очува макроекономску стабилност и низак удео јавног дуга у БДП-у, који је у фебруару био 50,8 одсто, док је просек Европске уније 95 процената.
„Имиџ Србије се променио“
„Девизне резерве и резерве злата су нам на рекордном нивоу, као и директне стране инвестиције које су лане износиле 4,4 милијарде евра. Имиџ Србије се променио, знали смо како да реагујемо у кризи“, истакао је Мали.
Навео је да се стално радило на подизању животног стандарда грађана и одржавању високог нивоа капиталних инвестиција па оне за ову годину износе 6,8 одсто БДП-а. Истакао је да се и даље контролишу цене горива и основних животних намирница те да је држава опет, као што је било и за време ковид кризе, преузела највећи терет на себе.
„Е-фискализација коју смо увели повећала нам је приходе од пореза на додату вредност, увели смо и е-фактуре па се сада ПДВ привредницима враћа аутоматски“, рекао је Мали говорећи о реформским корацима предузетим у области фискалне политике и најавио увођење е-акциза и е-отпремница.
Када је реч о дефициту, Мали је рекао да је ове године планиран дефицит од 3,3 одсто, при чему је 1,9 одсто „кор“ дефицит, а 1,4 је остављено као резерва за случај нове енергетске кризе и да може да се реагује.
„Да лане није било енергетске кризе, били бисмо на нули, а да нисмо купили струју и гас, рекли би да грађане и привреду остављамо на цедилу“, рекао је Синиша Мали.