Brnabić: Borelj i Lajčak za neutralne tablice, ali kažu da ništa ne mogu

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da nije optimistična posle današnjih razgovora na samitu u Berlinu, iako su potpisana tri sporazuma o mobilnosti u regionu Zapadnog Balkana, zato što, kako je rekla, EU dozvoljava da se ne poštuju raniji sporazumi između Beograda i Prištine na koji je i EU stavila svoj potpis i još nas teraju da poštujemo i sklapamo neke nove sporazume.

Navela je da je pričala u Berlinu i sa Žozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom o preregistraciji tablica na KiM i istakla da je Kurti prekršio sve sporazume, iz 2011, 2016. i 2021. godine, kao i da je jednostrano ukinuo statusno neutralne KS tablice.

Oni se slažu da je to tako i da treba da postoje statusno neutralne tablice, ali da ne mogu ništa da urade, dodala je premijerka. Meni je to poražavajuće, navela je Brnabićeva.

Brnabićeva je odgovarajući na pitanja novinara rekla da ne može da pronađe snage da bude optimistična kada je prošlo skoro 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma i da još nije formirana Zajednica srpskih opština.

„Još uvek ZSO ne postoji. Kurti je govorio da neće da implementira Briselski sporazum, a sa druge strane nas pritiskaju da idemo na druge ili finalne sporazume, kako god ga nazivali. Kako ćete onda, to sam pitala, kada 10 godina nije implementiran prvi sporazum… Tu se radi i o kredibilitetu EU, jer je tu, pored potpisa Beograda i Prištine, i potpis EU“, naglasila je Brnabićeva.

Zapitala je kako druge sporazume da poštujemo kada EU ne može da garantuje implementiranje ranije potpisanih sporazuma.

Podsetila je da je Kurti od početka sukoba u Ukrajini govorio kako će Srbija da iskoristi tu situaciju, ali da se pokazalo sve suprotno, pošto upravo Priština čini sve da destabilizuje region, kao i da je ukinula osnovna ljudska prava Srbima na severu KiM.

Brnabićeva je napomenula da sa druge strane, moramo da budemo konstruktivni.

„Svakako su svi ovde razumeli, počev od Šolca do drugih, da je Srbija ovde bila konstruktivna i da smo u pregovorima o ova tri sporazuma pokazali fleksibilnost i želimo da damo sve od sebe da ovo bude drugačiji region“, naglasila je premijerka.

„Sporazumi važni, ne derogiraju dogovore Beograda i Prištine“

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da su sporazumi koje su lideri zapadnobalkanske šestorke danas potpisali na Samitu Berlinskog procesa, važni pre svega za mlade u regionu, i da je time Srbija još jednom pokazala da je apsolutno za regionalnu saradnju.

„To su važni sporazumi, pre svega za mlade u regionu, o priznavanju akademskih kvalifikacija i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija, koji se sada odnosi na tri profesije – lekara, stomatologa i arhitekte, kao i o priznanju ličnih karata“, rekla je Brnabićeva.

Poručila je da je za Beograd bilo važno da pokaže da je uvek za regionalnu saradnju, da je u interesu Srbije i građana da region bude bolje povezan, da bude bezbedniji, stabilniji, da imamo garantovane mir i stabilnost, da možemo da napredujemo.

Ukazala je da ovakvi sporazumi za Srbiju nisu nešto preterano novo, zato što je to već urađeno i to u većem obimu u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Brnabićeva je poručila da je posebno važno da ovi sporazumi ne derogiraju ono o čemu smo se dogovorili ili se dogovaramo u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

„To je bilo dosta teško ispregovarati, ali uspeli smo. To nema nikakav uticaj na ono što smo se dogovorili o ličnim kartama, što zadržava državnost Srbije na KiM i olakšava život Srbima na KiM. To je važno“, rekla je Brnabićeva.

Brnabić: Odgovorićemo na nemačko-francuski predlog non pejperom

Brnabićeva je rekla i da u Berlinu na samitu Berlinskog procesa nije imala komunikaciju sa Aljbinom Kurtijem, da sa Olafom Šolcom i Miroslavom Lajčakom nije razgovarala o francusko-nemačkom predlogu za KiM, i poručila da će Srbija, kako je rekla, dati svoj odgovor i uručiti non pejper.

Sumirajući razgovore sa Šolcom i Lajčakom rekla je da je vodila razgovor na temu preregistracije, o oduzimanju Srbima na KiM osnovnih prava i prava na glas, kao i o načinu kako je to tretirano u izveštaju o napretku.

Istakla je da su danas u Berlinu potpisala još tri sporazuma, ali da se ne zna, kao i do sada, da li će biti poštovani.

„I šta ćemo sad, hoćemo li ih implementirati? A ko će da kaže da li ćemo ih implementirati? Potpisali smo mnogo važnije sporazume, 2013. Briselski sporazum i da li je Priština implementirala i da li je neko nešto rekao osim deklarativne osude i da moraju da primene? Svaki sporazum se svodi na to da neko želi da implementira, a neko ne želi. I neko ga potpiše samo da bi prošao samo još jedan dan i da bi dobio neke poene kod kuće i svi su srećni. Kako mislite da će Kurti da se ponaša prema tim sporazumima – onako kako želi, nijedan sporazum do sada nije primenio i niko mu ništa nije rekao. I sada smo potpisali još tri i ako hoće da ih primeni – hoće, ako ne – neće. I ja valjda sad moram da tapšem“, rekla je Brnabićeva.

Brnabić: Polako usklađujemo našu viznu politiku sa EU

Premijerka Brnabić je rekla da Srbija polako usklađuje viznu politiku sa politikom Evropske unije, navodeći da u Berlinu nije bilo pritisaka tim povodom.

Odgovarajući na pitanje novinara o ukidanju vizne liberalizacije u kontekstu migrantske krize, odnosno da li je u Berlinu bilo dodatnih pritisaka na našu zemlju, Brnabićeva je rekla da nije bilo pritisaka i da Srbija ima dobru saradnju sa Fronteksom – Evropskom agencijom za zaštitu granica i obala.

„Dogovorili smo da će oni biti prisutniji i na našoj granici sa Severnom Makedonijom“, rekla je Brnabićeva novinarima u Berlinu.

Ona je kazala da, pored toga, Srbija ima i trilateralnu saradnju sa Mađarskom i Austrijom.

„Razgovarala sam sa ministarkom spoljnih poslova Austrije. Ona se zahvalila na tome što smo rekli da imamo jako dobru saradnju i mi polako usklađujemo i našu viznu politiku sa viznom politikom EU. To je nešto što ćemo raditi i dalje“, rekla je Brnabićeva.

Premijerka je istakla da je u glavnom gradu Nemačke bilo dosta reči o energetici i o paketu od milijardu evra pomoći za Zapadni Balkan, i to 500 miliona evra za direktnu podršku zbog visokih cena i 500 miliona evra za investicione projekte.

„Tu postoji nepoznanica da li su ta sredstva već planirana u okviru pretpristupnih fondova ili su nova. Mi sa Zapadnog Balkana smo zamolili da to budu nova sredstva, jer ako su iz pretpristupnih fondova, onda ništa novo nismo dobili“, rekla je Brnabićeva.

Ona je kazala da je svakako dobro što se to pomenulo kao opcija, pa će se videti na koji način će ta sredstva stići.

Kaže da je predsednica EK Ursula fon der Lajen govorila o pomoći od 165 miliona evra, u okviru tih prvih 500 miliona evra za Zapadni Balkan. 

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar