Bocan–Harčenko: Verujem da Srbija neće stati u tužni red zemalja koje ne misle na svoju nacionalnu dobrobit

Aleksandar Bocan-Harčenko je, u intervjuu za RTS, govorio o tome da li bi Rusija promenila politiku prema Srbiji ako se bude uskladila sa EU, ali i kako vidi odnose Srbije i Rusije u teškim okolnostima. Govorio je i o uvođenju ruskih sankcija SR Jugoslaviji 1992. godine.

Ukoliko Srbija bude morala da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji, da li bi Rusija promenila svoju politiku prema Srbiji, pre svega prema Kosovu i Metohiji kao delu Srbije?

Ja bih odgovor na ovo pitanje podelio na dva dela. Prvi deo, koji se tiče Kosova, želim da po ko za koji put da naglasim da je pitanje Kosova, podudaranje stavova i podrška Rusije Srbiji važan deo saradnje. To je ključno na planu saradnje na međunarodnom planu, pre svega u UN, ali isto tako i na bilateralnom planu.

Ali što se tiče rešenja na Kosovu, trajnog, pravednog i pravičnog rešenja, što je naš cilj, Rusija polazi od svojih principijelnih stavova i načela koja su u povelji UN. Da skratim priču, oko pitanja o Kosovu, uz sve velike razlike u međunarodnoj zajednici, i sada i ranije, i to je težnja svih ključnih zemalja, to je da konačno rešenje mora da potvrdi Savet bezbednosti.

Za nas je najvažnije da se rešenje oko Kosova temelji na saglasnosti Beograda i Prištine i da rešenje odgovara interesu Beograda. Da ima podršku Beograda.

Sve sam to rekao u nameri da pokažem da se radi o principijelnom stavu Rusije i da, naravno, sa sankcijama to nema nikakve veze.

Da kažem sažeto, ovaj prvi deo odgovora, nastavićemo da radimo na osnovu svojih principijelnih načela i pogleda na međunarodne odnose u kosovskom regulisanju, kao stalna članica Saveta bezbednosti.

Ali, drugi deo odgovora se tiče sankcija. Imamo puno primera u Evropi, pre svega, koji potvrđuju da nije potreban nikakav odgovor na sankcije. Jer svaka zemlja ili cela EU i bez odgovora sa naše strane, odnosno nekakvih „odmazda“, trpi štetne posledice. Loše i teže od posledica sankcija u Rusiji. Što se tiče privrede i ekonomije. Svaka zemlja koja se priključi sankcijama neminovno sama trpi najteže posledice, za svoju privredu, ekonomiju i socijalnu sferu.

Mislite li da bi tako bilo i sa Srbijom?

A kako drugačije? Ovo je nešto što ne zavisi od Rusije. Ja verujem da Srbija neće stati u taj tužni red zemalja koje ne misle na svoju nacionalnu dobrobit i dobrobit svojih građana.

Ali ste svesni da su pritisci na Srbiju izuzetni?

Naravno, svesni smo. I to izlazi iz svih okvira normalnog međunarodnog ponašanja.

Svesni ste i da Srbija ne podržava specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, što su zvaničnici Srbije više puta izjavili?

Želim da kažem jednu veoma važnu i osnovnu stvar, od principijelnog značaja za našu saradnju. Za nas je najvažnije da u bilateralnoj saradnji u Srbiji i Beogradu imamo partnera koji pre svega misli i polazi od svojih nacionalnih interesa. Mi ne želimo i ne tražimo da Srbija u našoj saradnji misli ono što Rusija želi. I da prilagođava svoju spoljnu politiku interesima Rusije. Za nas je najvažnije da Srbija misli da svoj suverenitet. Na suvereno ponašanje na međunarodnoj areni. I da misli na svoj nacionalni suvereni razvoj. Ovo je najvažnija stvar.

Ako bi taj suvereni razvoj podrazumevao da pod nekim uslovima mora da uvede sankcije, jer je to interes Srbije, kao što je interes Rusije bio da uvede sankcije SR Jugoslaviji 1992. godine, da li bi to onda za Rusiju bio problem?

Pretpostavljao sam da ćete porediti tu i sadašnju situaciju. Pre svega mi vodimo otvoren i prijateljski razgovor. A najvažnije za nas i za ljude koji nas sada slušaju i gledaju je da pričamo istinu. Naravno da je tada, 1992. godine, odmah posle raspada SSSR-a u Rusiji bila sasvim druga situacija. Moramo u svakoj analizi, gledali unapred ili unazad, da vodimo računa o celom kontekstu događaja.

Ja stvarno ne bih rekao da ova situacija i ta situacija koja je primorala Rusiju da napravi neki korak, koji sada ne bi dolazio u obzir sada…

Mislite na sankcije Srbiji?

Nešto što ne odgovara ni interesu Rusije ni interesu Beograda. Rusija je sada sasvim druga zemlja u svakom smislu. Ali želim jedno da kažem. Opet u kontekstu otvorenih razgovora. I tada i u sadašnjem svetu je nemoguće uspostaviti sankcije koje obezbeđuju izolaciju neke zemlje. Ni Srbije, a kamoli Rusije. To je potpuno jasno.

Iako su sankcije uvele UN i priključio im se veliki broj zemalja, one nisu potpuno izolovale Srbiju, nisu pravile ogradu. Bilo je puno mogućnosti i smerova koji nisu bili uključeni u sankcije. Bilo je puno puteva i mogućnosti za nastavak saradnje. I kao što znate, Rusija je intenzivno sarađivala sa Srbijom u nizu privrednih aktivnosti.

Naravno, bilo je želje i potrebe da Srbija dobije više energenata. Saradnja u energetici je nastavljena u okvirima koji su tada bili.

U okvirima sankcija…

Da, ali još jednom želim da kažem da i u sankcijama postoje mogućnosti. Nikada ne stvaraju zid bez prozora i vrata.

Važi li to i sada, ali u obrnutom smeru?

Za Rusiju je smešno kada neko kaže da je cilj sankcija izolacija Rusije što je iluzija, to uopšte nije moguće, s obzirom na veličinu naše zemlje, razvoj ekonomije, saradnju sa Azijom, Latinskom Amerikom, vodećim zemljama Afrike. Pa su tu Kina, Indija. Možemo da pričamo ceo dan kakva je to izolacija moguća.

Ali ja želim da kažem da ova priča, o sankcijama Srbiji 1992. godine, da ta priča postoji i da neki naši takozvani ili bivši partneri veoma vole ovu priču da stvaraju negativni imidž Rusije u Srbiji. Tada je bilo puno zemalja koje su na svoju inicijativu uvele sankciju Srbiji, nije to bila ruska želja. To je bila odmazda i korak protiv srpskog naroda. Za razliku od njih, nažalost, Rusija je bila u situaciji da smo pristali, uz ceo niz ovih elemenata i pritisaka, ali smo želeli da nastavimo saradnju u političkoj i ekonomskoj sferi. I pomagali smo srpskom narodu u Srbiji i Republici Srpskoj.

Rusija koristi primer Kosova kao objašnjenje onoga što radi u Ukrajini. Neki ljudi u Srbiji to vide kao, možda, opravdavanje NATO bombardovanja Jugoslavije.

Tokom dugotrajnih i teških pregovora o statusu Kosova u različitim formatima jedan od naših ključnih stavova je bio da Kosovo stvara presedan. Odluka drugih zemalja Kontakt grupe bila je da ga Kosovo ne stvara, što je izvan normalnog razmišljanja. Mi živimo u normalnom svetu gde svaki korak stvara neki presedan za ljude bilo gde. I mi smo još tada rekli, bez obzira na stav Kontakt grupe, da Rusija neće pristati na to. Naravno, nismo pristali i upozorili smo da će se tako stvoriti presedan i za druge situacije.

Da odgovorim sada na vaše pitanje. Što se tiče agresije NATO-a ima toliko razlika, to su potpuno različite situacije. Hajde da se vratimo u 1999. Odgovoriću na vaše pitanje pitanjima.

Da li je Srbija stvarala vojnu pretnju SAD i NATO-u? Vojnu pretnju? Naravno, nije. Da li je bilo dugotrajnog, osmogodišnjeg genocida albanskog naroda na Kosovu od strane Srba? Naravno, ne. Da li je Srbija potpisala neki ugovor, kao Minski ugovor, pa da ga nije uopšte ispunjavala i onda rekla da joj nije u interesu da ga ispuni? Da li je Kosovo od strane Srbije korišćeno kao teren za pretnju NATO zemljama? Naravno, nije. A sve to se odnosi na genezu ukrajinske krize. Da ne govorimo o pretnji u Minhenu, Zelenskog, da Ukrajina mora da dobije i stvori nuklearno oružje. To su potpuno različite situacije.

Podsetimo se ljudi u Donbasu koji su osam godina bili izloženi genocidu i bombardovanju od Kijevskog režima. Oni su građani Rusije, a naša je obaveza da obezbedimo sigurnost svojim građanima svugde.

Sve to su razlozi. Predsednik Rusije je to nekoliko puta detaljno objasnio uz čitav niz argumenata i događaja, uključujući i pretnje po bezbednost Rusije. Specijalna vojna operacija se potpuno uklapa u norme i povelju Organizacije ujedinjenih nacija, što nije bio slučaj sa agresijom NATO protiv tadašnje Jugoslavije, a uglavnom protiv Srbije, ako gledamo suštinu događaja i stvarne namere agresije. Jer agresija je bila da se uništi u političkom smislu, nacionalnom, moralnom, pa i u ekonomskom smislu – Srbija.

Ali i u jednom i u drugom slučaju stradaju civili.

Imao sam i sa vama čitav niz razgovora. I na početku specijalne vojne operacije tema je bila da ruska vojska veoma pažljivo i brižljivo se odnose prema civilnim objektima i građanima. I za sada je tako. Mi nismo vojni eksperti, ali i sada kada ima udara, veoma pažljivih i preciznih, na infrastrukturu, vodi se računa da ne bude civilnih žrtava. Da ne kažem „u velikom broju“ već uopšte. Ako i dođe, slučajno, onda je to minimum minimuma, a cilj je da za civile nema štete. Ruska vojska zbog toga ima velike poteškoće, jer u takvim uslovima teško ostvarujete ciljeve koje je dao vrhovni komandant.

Za kraj, kako vidite odnose Srbije i Ruske Federacije u ovim otežanim okolnostima?

Jasno je kao dan da kada ne bi bilo sankcija i cele ove situacije u Evropi imali bismo, nemam sumnje, još brži i upečatljiviji razvoj bilateralne saradnje. Ali i u sadašnjim, kako ste rekli, otežanim okolnostima mi imamo napredak u trgovinskoj razmeni. Imamo veću trgovinsku razmenu nego što smo imali u godini pandemije. Nismo ni u jednoj sferi obustavili saradnju zbog sankcija. Jeste otežana, zbog logistike. U svakoj oblasti ima napretka, a u nekim oblastima, kao što je energetika Srbija može da ima vere i sigurnosti što se tiče budućnosti i najbliže i one dalje. Što se tiče energetskog snabdevanja i sigurnosti.

Nastavljamo i političku saradnju. Ovih dana je bio naš zamenik ministra spoljnih poslova. On je imao razgovore koji su nastavak razgovora predsednika Vučića sa ministrom inostranih poslova Lavrovom u Njujorku. Da ne govorimo o humanitarnoj i kulturnoj saradnji, jer u Srbiji nema rusofobije i teško je zamisliti takvu stravičnu sliku gde bi Srbija prihvatila rusofobiju kao što se događa u nekim zemljama Evrope. Tako da je povoljna situacija za razvoj kulture. Uskoro dolazi delegacija iz Sankt Peterburga, ima tih regionalnih veza, bezbroj je takvih primera. Ponosni smo.

Ali bih se vratio onome od čega smo počeli razgovor. Ovo je viša sfera naše bilateralne saradnje koja se tiče temeljnih nacionalnih interesa Srbije, razvoja Srbije, obezbeđivanje onoga što su predsednik Vučić i vlada obezbedili poslednjih godina što se tiče industrijskog razvoja i socijalne sfere, pa i sigurnosti građana ovde u Srbiji.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar