Prva rasprava o izveštaju biće održana 9. februara, a rok za podnošenje amandmana poslanika je 15. februar. Izveštaj bi, u formi rezolucije, trebalo da bude usvojen na plenarnoj sednici u maju.
U nacrtu izveštaja, čiji je autor slovački poslanik Vladimir Bilčik, Evropski parlament traži od Srbije usklađivanje sa zajedničkom politikom EU prema Rusiji i Ukrajini, podržava postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i poziva na uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
U izveštaju se navodi da Parlament „žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU“ i naglašava da Srbija, kao kandidat, mora da se drži principa i vrednosti EU, uz ocenu da usklađivanje sa „ratnohuškačkim autokratskim režimima“ nije prihvatljivo.
Evropski parlament žali i zbog činjenice da su, kako se navodi, „ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU, uključujući potpisivanje sporazuma o zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima Srbije i Rusije za period 2023–2024. i sastanke sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU“.
Parlament je „zabrinut“ i zbog imenovanja direktora Bezbednosno-obaveštajne agencije, za koga se navodi da je „poznat po svojoj anti-EU i prokremaljskoj retorici.“
Izveštaj konstatuje da su preduzeti početni koraci na usklađivanju sa viznom politikom EU prema trećim zemljama.
U tekstu izveštaja izražava se žaljenje što opada podrška građana evropskim integracijama.
Evropski parlament daje punu podršku dijalogu i evropskom posredniku Miroslavu Lajčaku i poziva obe strane na postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.
Parlamentarci traže punu primenu ranijih dogovora, uključujući i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom i osuđuju sve akcije koje ugrožavaju stabilnost, navodeći „zabrinutost zbog stanja na severu Kosova i neprihvatljive pucnjave na pravoslavno Badnje veče“.
U delu nacrta koji govori o demokratiji i vladavini prava, pozdravlja se „usvajanje mera o unapređenju izbornih uslova i medijskog ambijenta uoči izbora u aprilu 2022. godine, koje su bile rezultat međupartijskog dijaloga uz posredstvo Evropskog parlamenta“.
Evropski parlament pozdravlja i učešće svih relevantnih političkih aktera na prevremenim parlamentarnim izborima, što je rezultiralo pluralističkijim parlamentom“.
Međutim, Parlament „žali zbog kašnjenja u formiranju novog parlamenta i vlade, što je rezultiralo ograničenim donošenjem odluka i reformi vezanih za EU“.
Izveštaj primećuje „određeni napredak u borbi protiv korupcije“ i naglašava da je potrebno „više napora i političke volje“ za postizanje opipljivih rezultata, posebno u pogledu organizovanog kriminala.
U tekstu se osuđuje otvaranje ruskog informativnog servisa RT na srpskom u Beogradu i pozivaju vlasti da se usklade sa odlukom EU o suspendovanju emitovanja servisa RT i agencije Sputnjik; kao i da se suprotstave dezinformacijama i „manipulativnim anti-EU narativima“.
Zabrinutost se izražava zbog kašnjenja u primeni medijske strategije, kao i žaljenje zbog odluke REM-a da četiri nacionalne frekvencije dodeli kanalima sa „istorijom kršenja novinarskih standarda“
Evropski parlament pozdravlja prvo održavanje Evroprajda u Beogradu i jugoistočnoj Evropi i žali zbog „kontradiktorne komunikacije vlasti i početne zabrane šetnje“.
U delu izveštaja o socijalnim i ekonomskim reformama, pozdravlja se postepeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, ali i podvlači da je rad privatnog sektora „otežan zbog slabosti u vladavini prava“.
EP pozdravlja podršku EU energetskom sektoru Zapadnog Balkana kako bi se prevazišla aktuelna kriza i poziva vlasti u Srbiji da pripreme „kredibilni plan za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa i nafte“.
Izveštaj navodi i zabinutost zbog zagađenja vazduha i ekoloških posledica građevinskih radova kineskih kompanija u Srbiji, uz poziv Vladi da preuzme mere na rešavanju problema zagađenja vazduha i reka i dodatno se uskladi sa standardima EU u kvalitetu vazduha i zaštiti prirode.