Berlinski proces i Zapadni Balkan, dokazivanje Analene Berbok ili respirator evrointegracija

Svi treba da idu u Evropsku uniju, tamo ionako važe pravila slobode kretanja – bila je poruka Olafa Šolca u junu na zapadnobalkanskoj turneji. Njome je najavio i da će u novembru u okviru Samita Berlinskog procesa okupiti šefove država i vlada Zapadnog Balkana. Ima i simbolike – posle izveštaja o napretku zemalja regiona, a uoči decembarske međuvladine konferencije.

„Krajni cilj berlinskog porcesa jeste izgradnja zajedničkog tržišta, imamo najavu potpisavinja tri sporazuma koji će olakšati kretanje građana sa ličnim kartama i međusobno priznavanje diploma i profesionalnog sertifikata. Sve su to koraci ka ekonomskoj integraciji i poželjno što bržoj integraciji sa evropskim tržištem“, napominje Miloš Nikolić, predsednik LIBEK-a.

Te korake najavila je šefica diplomatije Nemačke na pripremnoj ministarskoj konferenciji. Zaokret Analene Berbok Zapadnom Balkanu, izveštač RTS-a čita kao pokušaj da evropske integracije regiona vrati iz kliničke smrti.

„Može se reći da je taj berlinski proces svojevrsni respirator koji je namenjen s jedne strane državama Zapadnog Balkana da ih uveri da vredi raditi na reformama i svemu onome što donosi evropski put. S duge strane taj respirator namenjen je državama članicama EU koje su poprilično sumnjičave da bi se uskoro trebalo širiti“, smatra Nenad Radičević, izveštač RTS-a iz Berlina.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da je dobro što se ona zalaže za evrointegracione procese zapadnog Balkana.

„Mi se ne slažemo sa svim njenim predlozima, ali jednostavno uvažavamo tu činjenicu da su oni pre svega zainteresovani da se otvore vrata Zapadnog Balkana. Mnoge zemlje u Evropi nisu raspoložene da se uopšte o tome priča“, ukazuje Dačić.

Neretko ekonomske prilike zasene politička pitanja. Ne čudi, što se pred Samit očekuju konkretni koraci Srbije u usaglašavanju vizne liberalizacije, ali mnogo važnije usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. Pojačava li Berbok tempo Berlina?

„S jedne strane tu su interesi njeni ekonomski, ali i bezbednosni kada su u pitanju migracioni tokovi koji idu uglavnom sa Bliskog Istoka i Afrike, ona nastoji i da tim uticajem na Zapadni Balkan suzbije tamo ruski uticaj, time se dokaže kao neko ko suzbija ruski uticaj i bori se protiv ruskog uticaja u Evropi, što joj mnogi zameraju, odnosno što mnogi sumnjaju da ona to iskreno čini“, dodaje Radičević.

Dačić navodi da Srbija teži ka tome, ali da je pre svega „naš cilj da zaštitimo naše interese i sigurno da nam ne može teritoritijalni integritet nekih drugih biti važniji od našeg teritorijalno integriteta“.

„Uostalom Albanija je imala 100 usklađenosti sa spoljnom politikom EU pa nije dobila zeleno svetlo godinama. To ne može da bude jedini kriterijum. Mi smo do sada imali sto kriterijuma za napredovanje. Mislim da bi mnogo bolje bilo da postoji paket za Srbiju, ko je Srbiji taj novi prijatelj ako će da izgubi starog“, upitao je Dačić.

Koliki su dometi Samita analiziraće se već naredne nedelje za kada je i zakazan. Zapadnom Balkanu 2003. obećana je brza i realna evropska perspektiva, podsetio je Šolc u junu, ali i dodao – od tada, malo se toga dogodilo.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar