Preuzimanjem predsedavanja Evropskoj uniji, preuzimate i „vruć krompir“. Češka je odbila da uvrsti aplikaciju za članstvo Kosova i Metohije u Evropskoj uniji na dnevni red. Da li će to uraditi Švedska?
– Hvala Vama najlepše na pozivu. Dobili smo obaveštenje da je Priština podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropskoj uniji. Kada preuzmemo predsedavanje Evropskom unijom prvog januara, mi ćemo se pozabaviti pitanjima koja su na dnevnom redu EU u koordinaciji sa svim članicama.
Šta će biti prioriteti švedskog predsedavanja Uniji?
– Švedska će se zalagati za Evropsku uniju koja je zelenija, bezbednija i slobodnija. Imamo četiri prioriteta. Želimo da zaštitimo evropsku bezbednost i da negujemo jedinstvo u EU i želimo da nastavimo sa „zelenom tranizicijom“ koja vodi ka Evropi oslobođenoj od fosilnih goriva, što će dovesti do novih radnih mesta i inovacija. Želimo da zaštitimo evropske vrednosti – osnovne vrednosti: slobodu, demokratiju, ljudska prava, inkluziju…
Želimo da se zalažemo za konkurentnost evropske privrede tako što ćemo stvoriti nova radna mesta. Još jedan faktor koji će uobličiti i definisati naše predsedavanje Uniji biće agresija Rusije usmerena na Ukrajinu.
Švedska će učiniti sve što je u njenoj moći da podrži Ukrajinu vojno, ekonomski i politički i u vidu humanitarne pomoći. Napad Rusije je zapravo napad na evropske vrednosti. A ishod rata će oblikovati budućnost čitavog našeg kontinenta i to će biti ključno pitanje našeg predsedavanja“.
EU već dugo obećava zemljama Zapadnog Balkana evropsku perspektivu, ali ne ispunjava ta obećanja! Šta sa zemljama Zapadnog Balkana?
– Na Samitu u Tirani, mislim da je Evropska unija poslala poruku jasniju nego ikada ranije. I to je bio prvi Samit koji se održao van Unije, a na Zapadnom Balkanu.
I to je bilo još jedno isticanje posvećenosti prijemu zemalja Zapadnog Balkana u EU i mislim da je geopolitička situacija stvorila neku novu hitnost u ovom postupku ali to ne menja činjenice a to su metodologija i kriterijumi koji postoje, a to je da bi neka zemlja postala članica mora da zadovolji stroge kriterijume za prijem u članstvo: kada je reč o vladavini prava, demokratiji, ljudskim pravima, borbi protiv organizovanog kriminala.
Ali, takođe želimo da omogućimo to ovim zemljama da postanu članice EU i da ih podržimo u njihovim naporima na tom polju i zato Švedska obezbeđuju grantove za reforme u Srbiji već više od 20 godina.
Kakve signale Unija šalje budućim članicama? Koristi od toga neće imati samo zemlje Zapadnog Balkana – već i cela Evropska unija.
– Prijem zemalja Zapadnog Balkana u Uniju je nešto od čega će svi imati koristi. Mislim da Evropska unija može da ponudi najbolju budućnost ljudima koji žive u Srbiji i na celom Zapadnom Balkanu.
Kada je reč o slobodama, ekonomskom razvoju, bezbednosti, i tako dalje, i mislim da je to podjednako važno i za Evorpsku uniju i za narode Zapadnog Balkana da se to ostvari, da do toga dođe.
Mislim da je Ugovor o romingu, koji je predstavljen u Tirani, jedna od tih stvari o kojima govorimo i mislim da je izdašan energetski paket od milijardu evra u grantovima koji je Unija ponudila Zapadnom Balanu.
To je nešto veoma važno. Želim da naglasim da EU želi dobrodošlicu i ohrabruje zemlje Zapadnog Balkana da zajedno sa Unijom kupuju energetske resurse u budućnosti.
Godinu dana ste u Srbiji. Kakvi su Vaši utisci?
– Ovo je jedna divna zemlja. Ovde mi se dopadaju gostoljubivost ljudi i svuda se osećam dobrodošlo. I takođe mi se sviđa da istaražujem Srbiju i njenu prelepu prirodu. I takođe, intelektualno, meni kao diplomati ovo je veoma stimulativno mesto sa lakim pristupom partnerima i stranama za razgovor u Srbiji.