Titanijum-dioksid zavodi potrošače: prehrambeni proizvodi poput deserta, mocarele, supe iz kesice, peciva, preliva za salate izgledaju svežije i privlačnije ako u sebi imaju dodatak E171.
Sposobnost ove materije da reflektuje svetlost i boji u belo dovela je do primene i to ne samo u prehrambenoj industriji već i u proizvodnji kozmetičkih preparata kao što su paste za zube sa oznakom CI77891, pomade, kreme za sunčanje. U lepilima, gumama, lakovima pa čak i u betonu se takođe često nalazi ova supstanca.
Proizvodnja titanijum-dioksida spada u poslove sa ogromnim obrtom. U svetu se godišnje proizvede između četiri i pet miliona tona, a od toga više od milion tona otpada na Evropu.
Opasnost od udisanja
Zabrana u EU se odnosi isključivo na aditiv u prehrambenim proizvodima. U drugim oblastima se titanijum-dioksid može i dalje koristiti. Ali, moguće je da ova supstanca nije štetna samo u hrani.
Odbor za procenu rizika Evropske hemijske agencije je titanijum-dioksid 2017. godine deklarisao kao „verovatno kancerogen pri udisanju“. A u vazduh, a time i u pluća supstanca može dospeti, kada se sprejom raspršuju lakovi koji je sadrže ili prskanjem zaštitne kreme na kožu. A i kada se trljanjem skida supstanca koja sadrži titanijum-dioksid.
Često se pri izgradnji puteva zrnevlje titanijum-dioksida uvalja u beton. Uloga mu je da vezuje štetne materije kao što je azot-dioksid. Do sada nedostaju konačni dokazi za kancerogenost titanijum-dioksida, rasprava o tome se i dalje vodi nesmanjenom žestinom.
Hemijska industrija se pribojava da bi zabrana mogla da se prenese i na ostale proizvode. Da bi to sprečila, hemijska industrija će pokušati da diskredituje rezultate naučne provere štetnosti, prenela ja Nacionalna geografija. Zabranom aditiva E171 u prehrambenim proizvodima ni izdaleka nije završena debata hemijske industrije i zdravstvenih vlasti.