Prošlog meseca barel sirove nafte približavao se ceni od 90 dolara. Međutim, već petu nedelju cena je u padu, a krajem sedmice skliznula je na 68 dolara. Sniženje su pokrenule Sjedinjene Američke Države izbacivanjem na tržište do sada najveće količine nafte iz svojih strateških rezervi – 50 miliona barela.
Predsednik SAD Džo Bajden kaže da manja ponuda znači više cene nafte na globalnom nivou.
„Da bih rešio ove probleme, razgovarao sam sa liderima iz drugih zemalja koji se bore sa ovim izazovom. Uložićemo veliki napor da smanjimo cenu nafte, napor koji će se proširiti širom sveta i na kraju stići i do vaše benzinske pumpe, ako Bog da“, poručuje Bajden.
Američku inicijativu odmah su podržali veliki potrošači: Indija, Japan, Južna Koreja, Velika Britanija, Kina – svojim zalihama pokriće manjak nafte na tržištu.
Fumio Kišida, japanski premijer kaže da je vlada odlučila da proda neke od državnih rezervi nafte. „Stabilizacija cene sirove nafte je veoma važan zadatak za ekonomski oporavak od pandemije“, dodaje Kišida.
Džao Liđen, portparol ministra inostranih poslova Kine poručuje da su voljni da sarađuju. „Kina će osloboditi sirovu naftu iz državnih rezervi, a spremna je da preduzme i druge mere za održavanje stabilnosti tržišta“, ističe Liđen.
Ako zemlje izvoznice nafte članice – OPEK-a i Rusija 2. decembra potvrde raniji dogovor da će od janura povećati proizvodnju za 400 hiljada barela dnevno, to bi dodatno smanjilo potražnju crnog zlata i oborilo cene.
Stručnjaci očekuju promene cena i u Srbiji
Smirivanje svetskog tržišta je važno, jer i Srbija zavisi od uvoza nafte.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije objašnjava da se promene na globalnom tržištu uvek odloženo manifestuju na cene goriva u Srbiji, kao i u svim zemljama regiona i Evrope.
„Tako da sa nekim odloženim efektom, od nekih mesec dana, možemo očekivati da će se promene desiti i u Srbiji“, smatra Mićović.
Očekuje se da će stabilizacija tržišta crnog zlata bar malo ublažiti i rekordan rast cene prirodnog gasa.