Privreda Srbije dostigla predkrizni nivo, brojni izazovi u narednoj godini

Planom državne kase predviđeno je povećanje standarda građana – povećanje plata od sedam odsto u javnom sektoru, za pripadnike vojske, zdravstvo i socijalne službe osam odsto.

Povećanje penzija obavljaće se po švajcarskoj formuli od 5,5 odsto. Penzioneri će krajem januara ili početkom februara dobiti po 20.000 dinara, a zdravstveni radnici po 10.000.

Ekonomski rezultati su bolji od očekivanih, privreda Srbije dostigla je predkrizni nivo, kaže za emisiju „U središtu pažnje“ – Ekonomski izazovi, rezultati i prognoze Radio Beograda 1, Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije.

„Naročito bih istakao kao pozitivno visok nivo kapitalnih investicija koji u ovoj godini iznosi 7,7 odsto BDP, a posebno visok nivo ekonomski produktivnih investicija koje su bile na nivou 6,4 odsto. Program podrške stanovništvu i privredi bio je izuzetno izdašan – oko 18 odsto BDP. Pozitivno je i to što su poslovne banke, zajedno sa državom formirale više od dve milijarde evra likvidnih sredstava za finansiranje privrede u kovid uslovima“, ističe Vlahović.

Postoji dobra prilika da planirano umanjenje fiskalnog deficita u 2022. bude još ambicioznije, što je Fiskalni savet blagovremeno predložio, smatra profesor Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

„Iz fiskalnog ugla ulazak u sledeću godinu je povoljan, deficit je smanjen na 4,9 odsto i ako oduzmemo trošenja vezana za kovid krizu – deficit se smanjuje na oko jedan procenat. Ali, ako energetska kriza bude zahtevala dodatne mere, strukturni deficit može dodatno da se poveća“, navodi Petrović.

Dodaje da bi visok nivo javnih investicija, koji je predviđen za 2022. trebalo da bude značajan pokretač privrednog rasta u narednoj godini.

Prema njegovim rečima, plate u javnom sektoru i penzije moraju da prate ekonomsku snagu zemlje, da se povećavaju u skladu sa dohotkom.

„Na standard stanovništva Vlada može da utiče tako što će i dalje stvarati uslove za visok privredni rast, pre svega i kroz podsticanje razvoja domaćeg privatnog sektora, malih i srednjih preduzeća. Takođe, dugoročno smanjenje javnog duga vodi ka većem privrednom rastu, investicijama, a to je put za dobijanje kreditnog rejtinga“, kaže prof. Petrović.

Inflacija, energetska kriza, pandemija – najveći izazovi

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić prognozira da će inflacija u ovoj godini iznositi više od osam odsto, a da će u narednoj biti u proseku pet, šest procenata.

„Pored visoke inflacije s kojom se ulazi u 2022. visoke su i cene energenata, a pristuni su i problemi u poslovanju velikih javnih i državnih preduzeća poput EPS-a, Telekoma i Er Srbije. Uz sve to nepoznanice su i kako će se dalje odvijati zdravstvena kriza i kakav će dalji ekonomski oporavak imati evropske ekonomije s kojima je i privreda Srbije tesno povezana“, ukazuje Arsić.

Procena NBS je da će se krajem drugog kvartala iduće godine inflacija stabilizovati i vratiti u granice cilja. Profesor Petrović naglašava da je inflacija izazvana spoljnim faktorima jer su njeni glavni elementi cene hrane i energenata.

„To na neki način može da bude ohrabrujuće u pogledu njenog kočenja, jer je tzv. bazna inflacija – kada se isključe hrana, energenti, alkohol i duvan – tri odsto“, ističe prof. Petrović i procenjuje da bi od sredine naredne godine inflacija trebalo da se smiruje i u svetu i kod nas.

Aleksandar Vlahović konstatuje da se mnogo toga promenilo s kovid krizom.

„Došlo je do snažnog porasta cena jer su prekinuti lanci snabdevanja. Tržišta se zatvaraju, što ilustruje i cena transporta jednog kontejnera iz Kine koja je porasla 10 puta u odnosu na period pre pandemije, što dodatno utiče na sve inflacione pritiske. Ja sam siguran da NBS vrlo pažljivo analizira kretanja inflacije i priprema mere za ovu rastuću inflacionu spiralu“, smatra Vlahović.

Drugi izazov je situacija u elektroenergetskom sektoru. Aleksandar Vlahović navodi podatke da je pre nekoliko dana uvoz električne energije iznosio između 600 i 1000 megavat časa po satu.

„Dnevno izdvajanje za uvoz struje je oko pet do šest miliona evra a za uvoz gasa, čak i veće“, kaže Vlahović.

Ekonomska politika bi zato u ovakvom ambijentu trebalo da kao primaran cilj u 2022. ima očuvanje makroekonomske stabilnosti, sugeriše profesor Milojko Arsić.

„Fiskalna politika bi trebalo da se kreće u pravcu znatnog smanjenja budžetskog deficita uz zadržavanje visokih javnih investicija, dok bi monetarna politika trebalo da postepeno i kontrolisano smanjuje svoju ekspanzivnost“, navodi prof. Arsić.

Ukazuje da bi, ukoliko ovi uslovi budu zadovoljeni, inflacija mogla da se obuzda tokom 2022, uz solidan privredni rast od oko 4,5 odsto, što bi, dodaje, pozitivno uticalo i na standard stanovništva.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar