Na KiM bez stabilizacije energetskog sistema do 20. januara sledeće godine

Kako je jedan od dva bloka termoelektrane „Kosovo B“ u Obiliću van stroja, drugog rešenja za stabilizaciju sistema nije bilo osim da se pređe na stanje višesatnih redukcija, čime je elektroenergetski sistem vraćen  u vreme od pre dve decenije, u prve godine nakon oružanih sukoba na KiM.

U Prištini otkrivaju da je nekoliko faktora koji su doveli do trenutne situacije.

Ministarka privrede u Prištini Artane Rizvanoli najavila je povećanje potrošnje energije kod građana, pad bloka elektrane „Kosovo B“, optužujući istovremeno vlasti u Srbiji za blokadu dalekovoda, uzrokujući devijacije na mreži.

Direktor elektroenergetske korporacije (KEK) u Prištini Nagip Krasnići najavio je da blok „B2“ neće biti vraćen u sistem najmanje do 20. januara sledeće godine.

„Ovi problemi potiču i od zavisnosti kosovskog energetskog sektora od inostranstva. Nivo proizvodnje KEK-a je smanjen. Što više KEK proizvodi energiju, to smo manje zavisni od uvoza i cena. Imamo nizak nivo proizvodnje, jer je blok ‘B2’ pao i još nije aktiviran. To je faktor“, rekla je Rizvanoli prištinskim medijima.

Drugi faktor, prema njenim rečima, su energetska kriza u Evropi i ograničenje gasa iz Rusije.

„Međunarodne berze i cene na međunarodnim berzama porasle su na rekordne nivou. Ovo je drugi faktor. Proizvodnja energije u Evropi nije porasla, već se smanjila. Ovi nedostaci uzrokuju da se evidentiraju rekordne cene. Situacija u Evropi se dodatno pogoršala, a kao rezultat toga, pogoršala se i kod nas. U nekim zemljama temperature su pale ispod nule. Francuska, koja je najveći izvoznik energije, smanjila je proizvodnju“, rekla je Rizvanoli, pomenuvši i povećanje potrošnje, koja je za poslednja dva dana uvećana za 14 odsto.

Uvedene restrikcije zamišljene su po sistemu ‘dva sata bez struje – osam sati sa strujom’.

Međutim, u praksi isključenja struje su i duža: traju do tri sata, a potrošači se selektivno nakon četiri sata sa strujom, ponovo na najmanje dva sata isključuju iz sistema.

Rizvanoli je pozvala građane da nađu druge alternative za grejanje, kako bi uštedeli struju.

„Ranije su me pitali čime da se zagrejemo. Neki nemaju druge opcije, drugi imaju druge opcije, postoje drugi oblici uštede energije, ili racionalizacijom korišćenjem više energije noću nego tokom dana“, navela je.

Za energetsku krizu na KiM tvrdi da je kriv i Beograd koji, rekla je, blokira dalekovode i time stvara opterećenja u energetskom sistemu u drugim zemljama, poput Severne Makedonije i Albanije.

„Srbija je blokirala energetsku liniju između nas. To nije nešto novo, ali u ovakvoj kriznoj situaciji dodatno otežava situaciju. Ovo uzrokuje opterećenje mreže u drugim zemljama, kao što su Severna Makedonija i Albanija, koje su već u krizi. Još više smo ograničeni na kupovinu energije, često nemamo izbora osim da kupujemo po visokim cenama“, kazala je Rizvanoli.

Izvršni direktor elektroprenosne mreže (KOSTT) Kadri Kadriu precizirao je da postoji rizik da redukcije struje budu i češće, ako trenutni plan ne donese stabilizaciju sistema.

„Uštedeli smo oko 150 megavata, ali ovaj plan neće biti dovoljan. Trenutno je razlika između proizvodnje i uvoza izuzetno velika. U normalnim uslovima to ne bi bio problem, ali je povećanje cena na međunarodnom tržištu pogoršalo situaciju“, rekao je Kadriu.

Naveo je, takođe, da su smanjenja energije neophodna da bi se održao integritet energetskog sistema i kako ih ENSOI ne bi kažnjavao.

Objasnio je da proteklih godina na KiM nije bilo tako velike potrošnje električne energije i da su „zbog jeftine struje ove godine građani počeli da je koriste za grejanje“.

Za nestanak električne energije u nekim delovima KiM duže od dva sata, Kadriu je naglasio da veće redukcije mogu biti vezane i za tehničke kvarove.

KEK trenutno ima u funkciji tri bloka elektrane „Kosovo A“, dok je u elektrani „Kosovo B“ u funkciji samo jedan blok.

„U elektrani ‘Kosovo B’ radi samo blok ‘B1’, na bloku ‘B2’ imamo kvar, koji je još uvek u toku i preduzimamo mere da ga vratimo u rad što pre. Očekujemo da će negde 20. januara ovaj blok biti vraćen u rad“, rekao je direktor KEK-a Nagip Krasnići koji, međutim, nije mogao da garantuje da kriza neće da potraje ni posle 20. januara 2022. godine.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar