Lavrov: Kristijan Šmit zastupa desetak ambasadora u Sarajevu, a ne međunarodnu zajednicu

Povodom 25 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Bosne i Hercegovine, Sergej Lavrov je rekao da u Rusiji cene uzajamno razumevanje koje je uspostavljeno sa BiH, njenim entitetima, narodima i pojedinačnim zajednicama, na šta, kako kaže, očigledno utiču zajednički slovenski koreni i brojni istorijski i duhovni spletovi.

Kaže da Republika Srpska pokazuje veći interes za proširenje praktičnih veza sa Rusijom, što Rusija i uzvraća, ali da se uspešno razvija i saradnja sa Federacijom Bosne i Hercegovine.

Lavrov je naglasio da Rusija zastupa dejtonske stavove, u potpunosti podržavajući nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ravnopravnost njena tri konstitutivna naroda i dva entiteta sa širokim ustavnim ovlašćenjima.

„Smatramo da je ovakva šema adekvatna i funkcionalna, osigurava da se u obzir uzme čitav kompleks interesa naroda u zemlji. Upravo od toga polazimo, izgrađujući veze kako sa vlastima na nivou BiH, tako i sa institucijama na entitetskom, kantonalnom i opštinskom nivou, u potpunom skladu sa ustavnom raspodelom sfera odgovornosti među njima“, rekao je Lavrov za Oslobođenje.

„Ne možemo priznati gospodina Šmita kao visokog predstavnika“

Na pitanje da li negiranje visokog predstavnika, čiji mandat proizlazi iz Dejtona, ne povlači za sobom niz novih pitanja i rušenje sporazuma, Lavrov ističe da kandidatura Kristijana Šmita nije dobila konsenzusnu podršku ni konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine, ni Upravnog odbora Veća za implementaciju mira u BiH.

„Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini je međunarodnopravni dokument odobren rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Uloga Saveta bezbednosti u odobravanju kandidata za mesto visokog predstavnika nema alternativu. O tome svedoči i Aneks 10 Dejtonskog sporazuma i praksa rotiranja visokih predstavnika koja je na snazi četvrt veka“, objasnio je Lavrov.

Podseća da je inicijativa Rusije i Kine da se odobri imenovanje, kako i treba, u Savetu bezbednosti bila blokirana.

„Koga gospodin Šmit zastupa u ovom slučaju? Možda desetak stranih ambasadora u Sarajevu? Svakako ne i međunarodnu zajednicu predstavljenu u Savetu bezbednosti, koja i dalje pomno prati situaciju u Bosni i Hercegovini. Uzimajući sve ovo u obzir, ne možemo priznati gospodina Šmita kao visokog predstavnika za BiH, iako ga, naravno, poštujemo kao poznatog političara iz Nemačke“, naglasio je Lavrov.

„Ozbilje posledice veštačke politizacije osetljivih tema“

Lavrov tvrdi da u pristupu Rusije nema nikakve erozije Mirovnog sporazuma i kaže da upravo napori da se podrži nelegitimno imenovana osoba i koraci da se uništi praksa konsenzusa u redovima međunarodne zajednice potkopavaju Dejton.

Upitan o protivljenju Rusije u Savetu bezbednosti, kada se na dnevnom redu našla Rezolucija o Srebrenici, Lavrov je rekao da su obrazloženja ruskog glasanja o nacrtu rezolucije bila sveobuhvatna i iscrpna.

„Na inicijativu ambasadora Rusije Vitalija Čurkina članovi Saveta bezbednosti su minutom ćutanja odali počast poginulima u Srebrenici. Rusija je svesna ozbiljnih posledica veštačke politizacije određenih osetljivih tema po političku stabilnost na Balkanu. Odgovorno pristupamo donošenju odluka na međunarodnim platformama, pre svega u Savetu bezbednosti UN i nastojimo da obezbedimo najpovoljnije uslove za promovisanje sveobuhvatnog pomirenja i poštovanje sećanja na sve žrtve sukoba“, rekao je Lavrov. 

„Vašington izbegava da sa nama razgovara o Balkanu“

Što se tiče teze o Bosni i Hercegovini kao „žrtvi rusko-američke konfrontacije“, Lavrov kaže da Rusija svoje probleme ne rešava na račun bilo čijeg interesa i ne stavlja partnere pred izbor „ili sa nama ili protiv nas“.

„Naš principijelni stav je poznat – regionalnim problemima su potrebna regionalna rešenja zasnovana na inkluzivnom dijalogu i uzimajući u obzir stavove svih strana. Istovremeno, moram napomenuti da Vašington u poslednje vreme izbegava da sa nama razgovara, ne samo o BiH, već i o balkanskoj temi kao takvoj“, kaže Lavrov.

Ističe da se u Rusiji nadaju da će Bajdenova administracija imati dovoljno političke volje i razloga da Balkan ne pretvori u još jedan front antiruske konfrontacije, što bi, kako kaže, izazvalo pogubne posledice za Evropu u celini.

„Stav prema pitanju Kosova dobro poznat“

Sergej Lavrov je rekao da je Srbija ključni partner Rusije na Balkanu i da Moskva visoko ceni strateško partnerstvo sa Beogradom i ulaže napore da sveobuhvatno unapredi veze dve zemlje.

Naglasio je da je ruski stav prema pitanju Kosova dobro poznat.

„Zalažemo se za postizanje održivog i obostrano prihvatljivog rešenja Beograda i Prištine na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, rekao je Lavrov.

Ipak, ističe da su i razgranati odnosi Rusije sa Hrvatskom, članicom Evropske unije i NATO-a, očigledan primer da se uzajamno korisne veze mogu uspešno razvijati ako postoji obostrana težnja.

Kaže da je Rusija zainteresovana i za promociju pozitivne agende sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar