Kad izgradiš ime i kvalitet, kupci sami dolaze – prednosti prodaje na kućnom pragu

Registrovani poljoprivrednici imaju pravo da mleko, jaja, voće, povrće, med, prodaju direktno kupcima, pa i turšiju, džem ili slatko, ali samo ako su ih pravilili od voća i povrća uzgajanog na svom imanju.

„Imamo naše zasade voća i naše zasade povrća. To prerađujemo i dovodimo finalni proizvod u tegle. Pomoglo nam je mnogo, zaista, zato što su nam dali mogućnost da radimo, pojavljujemo se, da nemamo poreza, imamo olakšice, imamo i razne subvencije. Mi smo od opštine dobili subvenciju u vidu pasirke, tako da nam je olakšalo proizvodnju džemova i sokova“, kaže Danica Marić iz poljoprivrednog gazdinstva „Marić“.

Osim što je malim proizvođačima znatno olakšao plasman robe, pravilnik o prodaji s kućnog praga motivisao ih je da poštuju pravila i podignu kvalitet proizvoda.

„Treba da budemo članovi SPOS-a, da ispunimo određene zahteve po standardima koje je SPOS propisao, da imamo prostoriju za vrcanje i pakovanje meda koja je po standardima dobre pčelarske prakse i to je to. Inspekcija dođe, pogleda i imamo dozvolu da prodamo godišnje 3.000 kilograma meda u tegli. Mi izvrcamo između 1.500 i 4.500 kilograma zavisno koliko priroda da“, naveo je pčelar Stefan Stevanović.

„Moraju da budu prostorije čiste, moraju da budu od materijala koji se lako pere i čisti. Da li će to biti panel pločice ili masna farba, to nije određeno, samo da se dobro očisti. Životinje moraju da budu zdrave, kontrolisane na zarazne bolesti, jer zdrave životinje znače bezbedna hrana i zdravi ljudi“, ističe Tamara Bošković, načelnik Odeljenja za veterinarsko javno zdravlje Uprave za veterinu.

Prodaja s kućnog praga omogućila je i potrošačima da vide gde se i kako proizvodi to što kupuju.

„Prednost prodaje sa kućnog praga je da nam ne oduzima vreme koje bismo provodili na pijaci ili ne znam ni ja gde nego nam omogućava da se baziramo na proizvodnju. Da se mi bavimo onim što nam je osnovno i da ako neko dođe i pita da li imate, imamo izvolite. Naravno da ima nedostataka, mesto nije na atraktivnoj lokaciji, nije toliko poznato, ali vremenom kada izgradite ime, onda više ne treba da tražite svoje kupce, nego kupci traže vas“, poručuje Vadimir Krstonošić, poljoprivredno gazdinstvo Martina Krstonošić.

Koliko se tačno hrane godišnje proda na kućnom pragu, nije poznato.

„Kada smo počeli kategorizaciju objekata u skladu sa EU, što je jedno od merila za pregovore, dali smo mogućnost onima koji ne mogu da ispune uslove za EU da pređu u kategoriju malih proizvođača tako da nam je polovina nekih proizvođača prešla u male proizvođače. Danas imamo 323 klanice kao male proizvođače i prerađivače mesa i 40 mlekara što čini više od polovine našeg sistema. To je s jedne strane dobro, sačuvali smo malu, tradicionalnu prozivodnju i ispunili smo uslove koji su ozbiljni proizvođači, hoće da izvoze, oni imaju storže uslove“, dodaje Tamara Bošković.

U protekle četiri godine proizvođači su, kažu nadležni, sporadično tražili povećanje dozvoljenih količina koje mogu da prodaju s kućnog praga. One, bar za sada, neće biti menjane.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar