Japan nastavio sa izvršenjem smrtne kazne, pogubljena tri osuđenika

U Japanu su pogubljena tri muškarca osuđena na najtežu kaznu zbog zločina počinjenih u prvoj deceniji ovog veka. Time je, posle tačno dve godine, u toj dalekoistočnoj državi nastavljeno sprovođenje smrtne kazne.

Na vešala su posle dugogodišnjeg čekanja upućeni šezdesetpetogodišnji Jasutaka Fuđiširo, pedesetčetvorogodišnji Tomoaki Takanezava i četrdesetčetvorogodišnji Micunori Onogava, svi ubice, pri čemu su poslednja dva zajednički izvršili zločin.

Fuđiširo je 2004. godine u gradu Kakogava u prefekturi Hjogo, na zapadu zemlje, počinio masovni zločin, usmrtivši hladnim oružjem sedam ljudi, svojih rođaka i suseda.

Ovaj pokolj, ocenile su sudije, bio je planiran duže vreme i posebno okrutan jer je utvrđeno da se počinilac oglušio na molbe nekih od žrtava da budu pošteđene, pa su njegove žalbe višim instancama bazirane na argumentu o neuračunljivosti odbačene.

Takanezava i Onogava su 2003. godine radi pljačke upadali u radnje s mašinama za igre na sreću u prefekturi Gunma i u mestima Isesaki i Ota ubili po jednog radnika, te njihova tela bacili u reku. Odbegli su sa plenom od oko tri miliona jena, što je po tadašnjem kursu bilo oko 25 hiljada evra. 

Međunarodne kritike

U međunarodnim krugovima Japan važi za jedinu razvijenu industrijsku zemlju koja na celoj svojoj teritoriji sprovodi smrtnu kaznu, budući da je u SAD zakonodavstvo u vezi najstrože kazne u rukama svake od država, te postoje one koje ne sprovode sudska pogubljena.

Takođe, po obimu druga najveća ekonomija sveta Kina, koja redovno obavlja državno sankionisana smaknuća, još uvek ne ispunjava pojedine kriterijume vezane za status „razvijene“ nacije, kao što su prosečna visina primanja ili zagađenost životne sredine, zbog čega se i dalje smatra „zemljom u razvoju“.

Japan već godinama trpi kritike organizacija za zaštitu ljudskih parava s korenima na Zapadu, ali i diplomatski pritisak država Evropske unije da se odrekne, ili bar uvede moratorijum na vršenje smrtne kazne, kako je to u susednoj Južnoj Koreji učinjeno još 1998. 

Najveću buru pomenutih dušebrižnika izazvalo je kolektivno pogubljenje 13 pripadnika kulta Aum Šinrikjo, koji je u prvoj polovini devedesetih izvršio seriju zločina u kojoj je poginulo ukupno 27 ljudi i koja je kulminirala napadom bojnim otrovom na putnike tokijske gradske železnice 1995.

Planeri i izvršioci iz redova te paranoidne hinduističko-budističke sekte sa antisemitskim nazorima i verom u skori smak sveta, obešeni su, na čelu s vođom Šokom Asaharom, u grupama od po sedam, odnosno, šest osoba u julu 2018. godine.   

U svetlu tih kritika i činjenice da je prethodno pogubljenje izvršeno pre čitave dve godine, u decembru 2019, ministar pravde u novoj vladi premijera Fumija Kišide, Jošihisa Jošikava, koji je potpisnik naloga za današnje izvršenje, na konferenciji za štampu u Tokiju je naglasio da je reč o „izuzetno surovim zločinima u kojima su vredni životi žrtava oduzeti iz istinski sebičnih razloga.“

Smrtna kazna u Japanu se vrši isključivo vešanjem, te se uglavnom izriče za višestruka, a ponekad i za posebno gnusna pojedinačna ubistva, kao što su ona s predumišljajem, bez kajanja i ona praćenja uništavanjem posmrtnih ostataka žrtve, paljevinom i krađom. 

Najstrožiju kaznu u zemlji kritikuju advokati, sociolozi i filozofi, ali je solidnom većinom podržava građanstvo.

U ostrvskoj carevini od početka ovog veka vešanjem je života lišeno 97 zločinaca, dok u redu za gubilište čeka još njih 108.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar