I oni su obeleželi godinu za nama, pokazali kako izgleda život drugačiji od svakodnevice

Nije im bilo lako da sve utiske iz 2021. kažu u jednoj reči. Naročito anesteziologu Radmilu Jankoviću. Dve godine, sa kolegama, u crvenoj kovid zoni niškog Kliničkog centra, bori se za dah svakog obolelog.

„Slali smo poruke koje ljudi nisu prihvatali, mi zdravstveni radnici, pa i ja san ponekad osećao sam se usamljeno u svemu tome, a toliko nam je razumevanje bilo potrebno, empatija, snaga, da kroz teške društvene momente i krize prođemo zajedno, a možda će razumevanje biti reč koja će obeležiti narednu godinu, pa videćemo“, kaže doktor Janković.

Svet je video zlatnu Milicu Mandić, na Olimpijskim igrama u Tokiju. Drugačijim, od prethodnih, odloženih zbog pandemije kovida. A Milica je bila neustrašiva i nepokolebljiva. Postala je simbol pobede.

„Godinu 2021. ću pamtiti po velikim uspesima, po preispitivanjima. Mislim da je u ovu godinu stalo svih dvadeset godina mojih bavljenja taekvondom, i nekako sam želela da OI budu kruna moje karijere, i to sam zajedno sa mojim timom uspela. I dan-danas uživam u sreći i u svemu što sam napravila ove godine“, kaže Milica.

U leto 2021. gorelo je grčko ostrvo Evija. Za naše vatrogasce to je bio poziv pred kojim nisu imali zadrške.

„Mi bukvalno prva dva dana nismo videli sunce, to je toliko pepela, toliko dima. Kao u nekom grotlu sve vreme“, kaže Dragan Miković, zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.

„Ono što je za nas kao vatrogasce-spasioce obeležilo jeste jedna sinergija sa drugim službama i pomoć bratskoj Grčkoj. Kad su shvatili da svim srcem dajemo sebe,  tada su nas još više zavoleli i bili smo deo njih“, kaže Vlado Plemić, zamenik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice.

„Kada smo se vraćali, kada smo sve završili i kada su nas usput pozdravljali svi koji su išli na letovanje u Grčku svih tablica, to su bili naši i strane tablice od belgijskih nemačkih, na graničnim prelazima su nam trubili, mahali, mi smo možda tek tada bili svesni u stvari toga šta smo mi uradili“, ispričao je Miković.

Nikola Kovačević uradio je mnogo za ljude koji su za sobom ostavili sve. U ratu, neizvesnosti, strahu za život. Njihove nedaće, preneo je u sudnice – evropske i srpske. I pobeđivao za njihova prava. Prava izbeglica, ljudska prava. Zbog toga je nagrađen prestižnim priznanjem UNHCR-a.

„Ne bih mogao da kažem da je za tu populaciju i za nas koji se njima bavimo to bila dobra, nego još jedna u nizu godina u kojoj smo postali svesni koliko prepreka postoji i izazova da se urušavanje sistema zaštite izbeglica i tražilaca azila uspori“, kaže Kovačević.

U profesionalnom smislu, ističe, svakako da je Nansenova nagrada, priznanje UNHCR-a jedna od stvari koje je obeležilo 2021. godinu, kao i na privatnom planu da su svi ostali zdravi.  

Da smo zdravi. U pandemiji kovida, postali smo svesni važnosti prve želje. Dragan Bjelogrlić nam je filmom Toma ispunio ostale. A uželeli smo se druženja, pesme, da volimo i patimo zajedno.

„Mislim da nas je ovaj film, nas koji smo radili i ljude koji su gledali, iz tih godina izolacije, vratio u neku kolektivnu emociju, koja se na momente pretvorila čak i u kolektivnu katarzu, dva smo sveta različita“, kaže Bjelogrlić.

Source

Sviđa Vam se Članak? Podelite...

Podelite na Facebook
Podelite na Twitter
Podelite na Linkdin
Podelite na Pinterest
Podelite na WhatsApp
Podelite putem mejla

Blitz.rs

Ostavite komentar